Samo je jedna fotografija bila dovoljna da režim pokrene još jednu hajku protiv opozicije, medija koje ne kontroliše i neistomišljenika. Ovaj put okidač je povukla premijerka Ana Brnabić.
„Ova ilustracija govori o demokratiji kakvu priželjkuju. Nema u Šolakovim medijima i Đilasovoj opoziciji više ni mrve časti – da kažu da je neko vredniji, posvećeniji, zna više, ima rezultate i viziju – i da je zato pobednik, a ne da mu žele krvavu glavu da bi ga pobedili. Bolest“, napisala je premijerka na društvenoj mreži Iks uz fotografiju jedne vesti sa N1.
To je bilo dovoljno da režimske medije preplave naslovi „Skandal Šolakovih medija: Osvanula krvava Vučićeva glava“, bez obzira što nikakve krvave glave nije ni bilo.
A šta je to premijerka komentarisala? Vest da je ekspertkinja u organizaciji Fridom haus koja se bavi Zapadnim Balkanom Aleksandra Karpi rekla kako su poslednji izbori još jedan korak u padu demokratije u Srbiji.
Ova vest bila je ilustrovana fotografijom na kojoj se vidi predizborni pano Srpske napredne stranke sa likom Aleksandar Vučića, pogođen crvenom farbom.
Nesposobna opozicija i Zapad
Politikolog Aleksandar Ivković iz Centra savremene politike kaže za „Vreme“ da postoje dva narativa kojim vlast i režimski mediji pokušavaju da dezavuišu opoziciju, proteste građana i kritike koje dolaze iz međunarodne zajednice.
U prvom, navodi Ivković, provlači se teza da je nesposobna opozicija, koja nema nikakvu politiku osim „Ua, Vučić“, izgubila na izborima fer i pošteno i sada se ne mire sa porazom i hoće da dođu na vlast po svaku cenu, pa i nasiljem.
Kroz drugi narativ, kako kaže, govori se da Zapad potpomaže opoziciju u rušenju Vučića zato što se on opire da izda nacionalni interes, da prizna kosovo i uvede sankcije Rusiji, a to bi opozicija uradila.
Prema mišljenju Ivkovića, kroz režimske medije se provlači da opozicija hoće da ubije Vučića kako bi došla na vlast.
„Opozicija je u jednom trenutku malo i pomogla vlasti da širi takav narativ kad su eskalirali protesti 24. decembra ispred Skupštine grada. Mislim da je opozicija svesna da je to bila greška i da se trudi da ne ponovo tako nešto.“
Nemačka je posebno kriva
Što se tiče narativa kako Zapad, a posebno Nemačka, žele da preko opozicije sruše Vučića, Ivković kaže da ni za to nema nikakvih dokaza.
„Imali smo nekoliko kritičkih komentara iz kojih se u najboljem slučaju može izvući poruka da će integracije u EU biti ugrožene dok se ne razreši situacija oko izbora, što mi se čini da vlast uopšte ne brine, ali ne brine ni njene birače.“
Kako ističe, poseban pik režimski mediji imaju na Nemačku jer od dolaska na vlast kancelara Olafa Šolca odnosi sa Berlinom više nisu tako dobri.
„Videli smo da se na primeru protesta poljoprivrednika u Nemačkoj provlačila teza da ne treba nama da pridikuju, već da gledaju u svoje dvorište. Ili primer iz Politike kad je Ustavni sud poništio deo izbora u Berlinu i tada se provlačila teza da ko su oni da nam dele lekcije, eto kakve oni imaju problem sa demokratijom. A to je upravo ono što opozicija ovde traži, da Ustavni sud poništi izbore“, objašnjava politikolog Aleksandar Ivković.