Foto: Unsplash
Da li je ova oblast zakonski regulisana u Srbijij i na šta sve treba obratiti pažnju pri odabiru ustanove za “holivudski” tretman razgovarali smo sa specijalistom plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije dr Anicom Jevremović Kožurik
Botoks ili „holivudski“ tretman koristi se više od 20 godina u medicinske svrhe. Širu popularnost stekao je tek kao jedan od najefikasnijih tretmana podmlađivanja.
Međutim, nedavno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da postoje brojne nuspojave ubrizgavanja botoksa. Rezultati istraživanja u kome je učestvovalo 500 pacijenata otkrili su da uobičajene komplikacije nakon ubrizgavanja botoksa uključuju glavobolje, bol, vrtoglavicu i zamagljenje u mozgu.
Istraživači, koji pišu za magazin „Skin health and disease“ su otkrili su da je anksioznost najčešće prijavljivan problem među 511 ispitanih pacijenata, a 85 ljudi je tvrdilo da su je pretrpeli nakon tretmana.
Prema trenutnim pravilima, estetskom praktičaru u Velikoj Britaniji nisu potrebne nikakve kvalifikacije. Dakle, svako može da ode na kurs i da mu potom bude dozvoljeno da izvodi tretmane botoksa, iako sam lek i dalje mora da prepiše kvalifikovani lekar.
U Srbiji oblast regulisana zakonom
Kako je regulisana ova oblast u Srbiji i kako odabrati pouzdanu ustanovu za ovakve zahvate razgovarali smo sa specijalistom plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije dr Anicom Jevremović Kožurik.
Kako kaže za portal “Vremena” što se tiče nehiriruških medicinskih estetskih procedura, one su kod nas zakonski regulisane.
“Osim specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, mogu ih izvoditi i doktori medicine i stomatologije, ali sa posebnim edukacijama i dozvolama za svaku pojedinačnu proceduru od strane Ministarstva zdravlja”, objašnjava Jevremović Kožurik.
Najveća opasnost je nestručnost
Naša sagovornica upozorava da ipak, nehiruške medicinske estetske procedure, uključujući i intervencije vezane za botulinum toksin, spadaju u ozbiljne medicinske procedure.
“Budite oprezni pre nego što odlučite prepustiti svoje zdravlje i izgled u nečije ruke. Botoks mogu aplikovati isključivo posebno edukovani lekari. Radi se o medicinskim procedurama za koje je potrebno savladati tehniku i imati neophodno znanje o anatomiji lica i promenama koje se dešavaju s godinama.
Postoji mnogo prilika za grešku i razne komplikacije koje mogu nastati ako tretman izvodi nestručna osoba, od asimetričnosti lica, pa do ozbiljnih zdravstvenih problema od kojih se neki kasnije ne mogu popraviti”, kaže Jevremović Kožurik.
Ukoliko se pacijent odluči na tretman botoksom, važno da je unapred proveri pouzdanost ustanove kojoj će se obratiti.
“Pored svih neophodnih dozvola koje je potrebno da poseduje lekar, sve nehiruške medicinske estetske procedure se moraju izvoditi u medicinskim ustanovama (lekarskim ordinacijama, poliklinikama ili bolnicama). Pregled lekara koji bi trebalo da predhodi samoj intervenciji pruža priliku da se pacijent bolje upozna sa samim lekarom i njegovim iskustvom u određenim procedurama”, kaže Jevremović Kožurik.
Velika Britanija zabranila botoks za mlađe od 18 godina
Tretmani botoksom su se u plastičnoj hirurgiji najčešće koristili za uklanjanje bora. Međutim, poslednjih godina postali su veoma popularni kod mladih, iz estetskih razloga. Prema procenama vlade, 2020. godine je na mlađima od 18 godina u Engleskoj izvršeno do 41.000 ubrizgavanja botoksa.
Analiza, koju je izvršilo Ministarstvo zdravlja i socijalne nege, pokazuje da je 2017. godine bilo izvršeno i do 29.300 zahvata ubrizgavanja dermalnih filera na mlađima od 18 godina.
Mlađima od 18 godina u Engleskoj je zato zabranjeno i da dobiju injekcije botulinum toksina – često poznatijeg kao botoks – ili dermalnih filera iz kozmetičkih razloga.
Cilj zakona, koji je stupio na snagu, je da zaštiti mlade ljude od neželjenih posledica posle višegodišnjih napora da se reguliše nehiruruška industrija lepote.
Sanja Zrnić
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog režimske upotrebe Ćacilenda protiv Dijane Hrke ljude je preplavio bes i osećaj da imamo posla sa monstrumima. Kako se nose sa ovim osećanjima i kako ona mogu da nam pomognu naslovna je tema novog broja „Vremena“
Dijana Hrka je u privatnoj bolnici primila infuziju, a po povratku iz bolnice se povukla u svoj šator
Pukovnik policije Radoslav Repac novi je komandat Žandarmerije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova
U novom broju „Vremena“ o studentskom pokretu, studentskoj listi i tome zašto ona ne treba da se objavi razgovarali smo sa izdavačem, književnim kritičarom i pesnikom Gojkom Božovićem
Premijer Đuro Macut kaže da je Srbija veoma blizu članstvu u EU. Evropska komisija, međutim, ne misli tako
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
