Na tačno pola sata vožnje od Beča nalazi se jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog dela Austrije – dvorac Krojcenštajn.
Poznat je kao mesto radnje mnogih holivudskih filmova. Volt Dizni je svojevremeno rekao: „Ako bih želeo da nacrtam idealan dvorac – to bi bio Krojcenštajn!“.
Bio je savršena filmska kulisa za Stubove zemlje, Tri musketara, Sezonu lova na veštice, Senku mača, Čarlija Šina, Donalda Saterlenda, Džuli Delpi, Nikolasa Kejdža, i da ne nabrajam više.
Do dvorca vodi staza kroz šumu brda, na kome ga je u 12. veku podigao grof Fornbah. Tokom vekova menjao je vlasnike, pa je tako došao i do Habsburga. Tokom Tridesetogodišnjeg rata osvojio ga je švedski maršal Lenart Torstenson, i tom prilikom uništio jedan njegov deo. U 18. veku rekonstrukciju dvorca započeo je grof Johan Nepomuk Vilček, ali u stilu potpuno različitom od njegove originalne romaničko-gotske arhitekture. Ostaci ruševina iz vremena Tridesetogodišnjeg rata uklopljeni su u novi dvorac i pažljivije oko tačno može da primeti razliku između starih i novih zidova. Rekonstrukciju dvorca dovršio je krajem 19. veka arhitekta Karl Ganglf Kajser, radovi su trajali 30 godina, a na otvaranju renoviranog zamka 6. juna 1906. bio je nemački car Vilhelm II.
Na ulazu Krojcenštajna je velika drvena kapija. U njemu je izložena velika kolekcija srednjovekovnog nameštaja i opreme za ratovanje, između ostalog i najbolje očuvani katapult iz tog vremena, bogata biblioteka i arhiva čiji je deo uništila vatra koju je izazvao grom tokom ratne 1915. godine. Drugi put dvorac je oštećen tokom borbi Vermahta i Crvene armije 1945. godine, tad je opljačkan i veliki broj manuskripata i vrednih knjiga.
Aktuelni vlasnik dvorca i nosilac titule je Johan-Kristijan grof Vilček.
Mali savet: ako se odlučite za poludnevnu ekskurziju iz Beča na ovo sjajno mesto, raspitajte se prvo da ga slučajno neke holivudske filmadžije nisu okupirale, jer tad je razgledanje nemoguće, a ako je otvoren za posete, znajte da je fotografisanje u unutrašnjosti zamka – zabranjeno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
