Foto: RČ
Dvorac Krojcenštajn u Austriji ima podjednako burnu stvarnu i filmsku istoriju - za njega su ratovali srednjovekovni grofovi, Habzburzi i Šveđani a u njemu glumili Čarli Šin, Donald Sterlend i Nikolas Kejdž
Na tačno pola sata vožnje od Beča nalazi se jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog dela Austrije – dvorac Krojcenštajn.
Poznat je kao mesto radnje mnogih holivudskih filmova. Volt Dizni je svojevremeno rekao: „Ako bih želeo da nacrtam idealan dvorac – to bi bio Krojcenštajn!“.
Bio je savršena filmska kulisa za Stubove zemlje, Tri musketara, Sezonu lova na veštice, Senku mača, Čarlija Šina, Donalda Saterlenda, Džuli Delpi, Nikolasa Kejdža, i da ne nabrajam više.
Do dvorca vodi staza kroz šumu brda, na kome ga je u 12. veku podigao grof Fornbah. Tokom vekova menjao je vlasnike, pa je tako došao i do Habsburga. Tokom Tridesetogodišnjeg rata osvojio ga je švedski maršal Lenart Torstenson, i tom prilikom uništio jedan njegov deo. U 18. veku rekonstrukciju dvorca započeo je grof Johan Nepomuk Vilček, ali u stilu potpuno različitom od njegove originalne romaničko-gotske arhitekture. Ostaci ruševina iz vremena Tridesetogodišnjeg rata uklopljeni su u novi dvorac i pažljivije oko tačno može da primeti razliku između starih i novih zidova. Rekonstrukciju dvorca dovršio je krajem 19. veka arhitekta Karl Ganglf Kajser, radovi su trajali 30 godina, a na otvaranju renoviranog zamka 6. juna 1906. bio je nemački car Vilhelm II.
Na ulazu Krojcenštajna je velika drvena kapija. U njemu je izložena velika kolekcija srednjovekovnog nameštaja i opreme za ratovanje, između ostalog i najbolje očuvani katapult iz tog vremena, bogata biblioteka i arhiva čiji je deo uništila vatra koju je izazvao grom tokom ratne 1915. godine. Drugi put dvorac je oštećen tokom borbi Vermahta i Crvene armije 1945. godine, tad je opljačkan i veliki broj manuskripata i vrednih knjiga.
Aktuelni vlasnik dvorca i nosilac titule je Johan-Kristijan grof Vilček.
Mali savet: ako se odlučite za poludnevnu ekskurziju iz Beča na ovo sjajno mesto, raspitajte se prvo da ga slučajno neke holivudske filmadžije nisu okupirale, jer tad je razgledanje nemoguće, a ako je otvoren za posete, znajte da je fotografisanje u unutrašnjosti zamka – zabranjeno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
