Predstavnici srpske vlasti kontinuirano umanjuju značaj ratnih zločina, uključujući zločine koje su počinile prethodne srpske vlasti, piše FAZ
Mogući uspeh Crne Gore na putu ka članstvu u Evropskoj uniji mogao bi, prema oceni Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ), imati veći uticaj na Srbiju nego zamrzavanje pristupnih pregovora, koje pojedini evropski političari sada zagovaraju nakon sahrane Ratka Mladića uz državne počasti.
U tekstu objavljenom u nedeljnom izdanju, nemački list ocenjuje da efikasnost prekida pregovora sa Beogradom ne bi trebalo precenjivati, budući da taj proces već godinama praktično stagnira, a dosadašnji zastoj nije doveo do promene pristupa srpskih vlasti.
FAZ ukazuje da evropskim političarima nije moguće zameriti što nemaju vremena da se podrobno bave svakom zemljom i svakim pitanjem, prenela je agencija Beta.
Srbija je, kako se navodi, mala balkanska država koja nije ni članica EU ni NATO-a, pa je razumljivo da se u Briselu, Berlinu i Parizu pažnja usmerava i na važnija pitanja. Ipak, nemački list upozorava da takva nezainteresovanost povremeno može imati posledice.
Kao primer nedovoljnog poznavanja prilika u Srbiji FAZ navodi iznenađenje koje je u delu Evrope izazvao odnos Beograda prema smrti haškog osuđenika Ratka Mladića. Sahrana uz državne počasti, ocenjuje list, jeste razlog za zgražavanje, ali su reakcije pojedinih političara bile takve kao da je iznenada došlo do pojave problema koji ranije nije postojao. Za svakoga ko duže prati politička dešavanja u Srbiji, međutim, veličanje ratnog zločinca uz podsticaj države nije bilo neočekivano.
Kontinuirano umanjivanje značaja ratnih zločina
Nemački list podseća da predstavnici srpske vlasti kontinuirano umanjuju značaj ratnih zločina, uključujući zločine koje su počinile prethodne srpske vlasti, ali i one koji se danas pripisuju Rusiji. Istovremeno, aktivisti koji se zalažu za očuvanje sećanja na genocid u Srebrenici, kako navodi FAZ, suočavaju se i sa fizičkim napadima na ulici.
Smrt Mladića je, prema oceni lista, samo uklonila zavesu sa mnogo šireg problema koji u Srbiji traje godinama, dok na njega inostranstvo uglavnom nije obraćalo dovoljno pažnje.
Zbog toga se sada mogu čuti zahtevi za zamrzavanje pristupnih pregovora Srbije sa EU. FAZ, međutim, smatra da bi takva mera imala ograničen efekat. Pregovori sa Beogradom već godinama praktično stoje, a činjenica da nisu napredovali nije navela srpske vlasti da preispitaju svoj kurs. Prema oceni nemačkog lista, dosadašnje iskustvo pre pokazuje suprotno.
Napredak Crne Gore kao podsticaj
Mnogo snažniji podsticaj promenama u Srbiji, smatra FAZ, mogao bi predstavljati napredak Crne Gore ka članstvu u EU. Takav razvoj događaja pokazao bi da članstvo nije nedostižna ideja i da je ostvarivo za zemlje koje sprovedu neophodne reforme.
Ipak, nemački list upozorava da i na tom putu postoji ozbiljna prepreka. Čak i ukoliko Crna Gora ispuni sve preuzete obaveze, nije izvesno da bi članstvo automatski usledilo, jer proces ratifikacije u državama članicama može biti veoma komplikovan. FAZ posebno izdvaja Francusku, gde bi za prijem nove članice bila potrebna podrška tri petine poslanika u parlamentu, a kao mogućnost postoji i referendum. S obzirom na izražen skepticizam prema daljem proširenju EU u toj zemlji, list smatra da bi takvu podršku bilo teško obezbediti.
Kao alternativu, FAZ prenosi predlog stručnjaka za Balkan Adija Ćerimagića, koji smatra da bi Crnu Goru, čim ispuni sve potrebne uslove, trebalo odmah uključiti u jedinstveno tržište EU i šengensku zonu.
Prema toj ideji, takav potez ne bi koristio samo Crnoj Gori, već bi istovremeno proširio evropski prostor vladavine prava za još jednu, malu članicu. Još važnije, smatra FAZ, mogao bi da ohrabri političke snage u Srbiji koje ne žele da slede put nacionalizma i veličanja ratnih zločinaca.
Zbog toga nemački list zaključuje da pretnja Srbiji obustavom procesa koji je već faktički obustavljen može predstavljati nedovoljno efikasan pritisak, dok bi konkretan uspeh Crne Gore na evropskom putu mogao imati znatno snažniji efekat.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dramaturg Željko Hubač, kandidat Studentske liste, kaže da su na listi ljudi ostvareni u svojim profesijama, među kojima je veliki broj univerzitetskih profesora
Dragan Milić je pozvao opoziciju da ne ide na izbore već da podrži studente i podsetio da je 2024. SNS dobila vlast u Nišu jer je deo opozicije bojkotovao lokalne izbore
Ako je suditi samo po skupljanju potpisa za Studentsku listu, rukovodioci naprednjačke kampanje ne znaju šta ih je snašlo. Po celoj Srbiji čekalo se satima za overavanje podrške studentima. Napravio se pravi hajp, ljudi su hrlili puni entuzijazma i odlazili uvereni da studenti pobeđuju
Biro za društvena istraživanja je ocenio da je vođenje kampanje za predsednika Vlade sa funkcije šefa države neustavno i nezakonito i da predstavlja čin korupcije, te traži od Agencije za korupciju i od Ustavnog suda da je preispita
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
