Foto: AP
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su danas da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura. Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica
Organizacije „Pančevački ratari“, Asocijacija „Agrarni Forum“ i udruženje „Građanska Neposlušnost“ su navele da je cena pšenice pala sa 45 na 19 dinara po kilogramu i da se tom cenom i prosečnim prinosom ne može postići ni 70 odsto troškova proizvodnje.
“Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo – bankrotiramo. Mnogi su već ušli u ‘spiralu smrti’ jer ne mogu da vraćaju kredite bankama i tako došli u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescelje da bi naplatili dugovanja“, navodi se u saopštenju.
Razlike u cenama i uvoz po damping cenama urnišu našu privredu, tvrde ratari, i dodaju da će zemlja postati zavisna od uvoza. Oni upozoravaju da bi država trebalo da reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koji su zabranili uvoz Ukrajinskih žitarica.
Svakom novom setvom vršimo ekonomsko samoubistvo
Poljoprivrednici su svesni da u ovim uslovima više ne mogu raditi, jer daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo!”, kažu oni.
Ratari zahtevaju da država što pre da preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, i stvorila velike zalihe žitarica.
“Država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara.
Pošto se ovih dana u Skupštini razmatra usvajanje budžeta Srbije – smatramo da agrarni budžet mora biti deset odsto budžeta Srbije – koliko Agrar doprinosi stvaranju Bruto Društvenog Proizvoda. Tada bi bilo dovoljno novca za isplatu ratarima subvencije odnosno direktna davanja od 400 evra u dinarskoj protiv vrednosti po jednom Hektaru, kao što je u EU, odnosno u zemljama okruženja iz EU”, piše u saopštenju.
Z.S/013info
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Cena pšenice je dvostruko niža nego prošle godine, i kreće se oko 20 dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica
