Da li će Putin napasti Ukrajinu? Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je novinarima rekao da odgovor na to pitanje, koje se nedeljama ne skida sa naslovnih strana, potraže u Jevtušenkovoj pesmi koju je svojevremeno pevao Nikolas Berns “Da li Rusi hoće rat?” u kojoj se slušalac upućuje da to pita vojnike koji leže pod brezama, a da će mu njihovi sinovi dati odgovor. Drugim rečima, poruka Lavrova je: Rusi ne žele rat, ali podižu ton.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je na proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane 21. decembra rekao da NATO uvežbava različite opcije za korišćenje koalicionih armija protiv Rusije. Na tim vojnim vežbama učestvuju i nesvrstane države Gruzija, Moldavija i Ukrajina.
Šojgu tvrdi da Sjedinjene Аmeričke Države i njihovi saveznici snabdevaju Ukrajinu helikopterima, bespilotnim borbenim letelicama, protivtenkovskim vođenim projektilima, a da je u naseljima Аvdejevka i Priazovskoe u Donjeckoj oblasti „pouzdano utvrđeno“ prisustvo više od 120 američkih privatnih vojnih najamnika koji opremaju borbene položaje, pripremaju ukrajinske snage za specijalne operacije i radikalne oružane grupe za neprijateljske akcije.
Šojgu dalje navodi da su u gradove Аvdejevku i Кrasni Liman dopremljene neidentifikovane hemijske komponente, te da se broj napada ukrajinskih vojnika na mirna područja Donbasa i položaje narodne milicije LNR i DNR „ne smanjuje“, a sve to sa ciljem da se „provocira“ Rusija.
Na tradicionalnoj konferenciji za medije 23. decembra u moskovskom Manježu predsednik Rusije Vladimir Putin je pred 500 prisutnih novinara izneo procenu da Кijev možda priprema novu vojnu operaciju protiv Donbasa, što su ukrajinske vlasti do sada dva puta neuspešno pokušavale.
„Sada nam kažu: rat, rat, rat. Stiče se utisak da se možda sprema i treća vojna operacija, a mi smo unapred upozoreni da se ne ne mešemo, ne štititimo te ljude (Ruse u Donbasu), a ako intervenišemo i branimo ih – uslediće takve i takve nove sankcije“, rekao je Putin i ponovio da Rusija „treba“ da reaguje na takve akcije.
Treba podsetiti da je Rusija 2008. vojno intervenisala u Gruziji nakon što je tadašnji gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pokušao da vojno pokori Južnu Osetiju, a gruzijski vojnici zapucali na ruske vojnike na liniji razdvajanja.
Putin je Zapadu poručio da Rusija „nema više gde da popušta“, jer „nije ona postavila rakete blizu američkih granica u Kanadi i Meksiku, već da je upravo obrnuto“, da je NATO u Rumuniji rasporedio američke globalne odbrambene raketne sisteme (lanseri Mk 41 prilagođeni za upotrebu, krstareće raketa tomahavk, udarni sistemi) i da se isto sada planira u Poljskoj.
Аko se tako nastavi, upozorava Putin, ako se raketni sistemi SАD i NАTО pojave u Ukrajini, „onda će njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7 do 10 minuta, a sa razmeštanjem hipersoničnog naoružanja na samo pet minuta”.
Šojgu je prethodno ocenio da je u blizini ruskih granica više nego udvostručen broj letova strateške avijacije SАD i NАTО-a koja često simulira lansiranja nuklearnih projektila na ruske objekte.
Putin je, dalje, tokom konferencije za medije izjavio: “Da li misle da mi ne vidimo te pretnje? Ili misle da ćemo skrštenih ruku gledati na pretnje koje se upućuju Rusiji? Mi jednostavno nemamo kud – u tome je ceo problem. U slučaju da naše zapadne kolege ostanu na toj jasno agresivnoj liniji, mi ćemo preduzeti adekvatne, uzvratne vojno-tehničke mere i oštro reagovati na sve neprijateljske korake.”
U čemu bi se mogle sastojati „adekvatne uzvratne vojno-tehničke mere“, Putin nije pojasnio.
I pored oštrih reči sa obe strane i izjava Bajdena o „odbacivanju ruskog ultimatuma“, ima naznaka da su pregovori o ruskim nacrtima Sporazuma o garancijama bezbednosti koje je 17. decembra Rusija uputila Briselu i Vašingtonu već počeli: savetnici za bezbednost američkog i ruskog predsednika (Džejk Saliven i Jurij Ušakov) su u kontaktu, komunicuraju međusobno i ruski i američki generali, koji su u ratnom teatru u Siriji umeli da izbegnu opasne bliske susrete.
I Putin konstatuje da postoje neki signali da su „zapadni partneri“ spremni da rade na definisanju bezbednosnih garancija koje Moskva traži, ali opozorava:“Postoji i opasnost da se pokuša da se brblja, da se svi naši predlozi strpaju u neku močvaru i da oni, koristeći ovu pauzu, rade šta hoće… Da svima bude jasno: takav razvoj događaja nam, naravno, neće odgovarati“.
M.M.
TASS/RIAN/Rossijskaja gazeta/Izvestija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www-vreme.com
English
Deutsch
Русский
Српски језик