Foto:Mikhail Metzel/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
Da li će Putin napasti Ukrajinu? Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je novinarima rekao da odgovor na to pitanje, koje se nedeljama ne skida sa naslovnih strana, potraže u Jevtušenkovoj pesmi koju je svojevremeno pevao Nikolas Berns “Da li Rusi hoće rat?” u kojoj se slušalac upućuje da to pita vojnike koji leže pod brezama, a da će mu njihovi sinovi dati odgovor. Drugim rečima, poruka Lavrova je: Rusi ne žele rat, ali podižu ton.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je na proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane 21. decembra rekao da NATO uvežbava različite opcije za korišćenje koalicionih armija protiv Rusije. Na tim vojnim vežbama učestvuju i nesvrstane države Gruzija, Moldavija i Ukrajina.
Šojgu tvrdi da Sjedinjene Аmeričke Države i njihovi saveznici snabdevaju Ukrajinu helikopterima, bespilotnim borbenim letelicama, protivtenkovskim vođenim projektilima, a da je u naseljima Аvdejevka i Priazovskoe u Donjeckoj oblasti „pouzdano utvrđeno“ prisustvo više od 120 američkih privatnih vojnih najamnika koji opremaju borbene položaje, pripremaju ukrajinske snage za specijalne operacije i radikalne oružane grupe za neprijateljske akcije.
Šojgu dalje navodi da su u gradove Аvdejevku i Кrasni Liman dopremljene neidentifikovane hemijske komponente, te da se broj napada ukrajinskih vojnika na mirna područja Donbasa i položaje narodne milicije LNR i DNR „ne smanjuje“, a sve to sa ciljem da se „provocira“ Rusija.
Na tradicionalnoj konferenciji za medije 23. decembra u moskovskom Manježu predsednik Rusije Vladimir Putin je pred 500 prisutnih novinara izneo procenu da Кijev možda priprema novu vojnu operaciju protiv Donbasa, što su ukrajinske vlasti do sada dva puta neuspešno pokušavale.
„Sada nam kažu: rat, rat, rat. Stiče se utisak da se možda sprema i treća vojna operacija, a mi smo unapred upozoreni da se ne ne mešemo, ne štititimo te ljude (Ruse u Donbasu), a ako intervenišemo i branimo ih – uslediće takve i takve nove sankcije“, rekao je Putin i ponovio da Rusija „treba“ da reaguje na takve akcije.
Treba podsetiti da je Rusija 2008. vojno intervenisala u Gruziji nakon što je tadašnji gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pokušao da vojno pokori Južnu Osetiju, a gruzijski vojnici zapucali na ruske vojnike na liniji razdvajanja.
Putin je Zapadu poručio da Rusija „nema više gde da popušta“, jer „nije ona postavila rakete blizu američkih granica u Kanadi i Meksiku, već da je upravo obrnuto“, da je NATO u Rumuniji rasporedio američke globalne odbrambene raketne sisteme (lanseri Mk 41 prilagođeni za upotrebu, krstareće raketa tomahavk, udarni sistemi) i da se isto sada planira u Poljskoj.
Аko se tako nastavi, upozorava Putin, ako se raketni sistemi SАD i NАTО pojave u Ukrajini, „onda će njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7 do 10 minuta, a sa razmeštanjem hipersoničnog naoružanja na samo pet minuta”.
Šojgu je prethodno ocenio da je u blizini ruskih granica više nego udvostručen broj letova strateške avijacije SАD i NАTО-a koja često simulira lansiranja nuklearnih projektila na ruske objekte.
Putin je, dalje, tokom konferencije za medije izjavio: “Da li misle da mi ne vidimo te pretnje? Ili misle da ćemo skrštenih ruku gledati na pretnje koje se upućuju Rusiji? Mi jednostavno nemamo kud – u tome je ceo problem. U slučaju da naše zapadne kolege ostanu na toj jasno agresivnoj liniji, mi ćemo preduzeti adekvatne, uzvratne vojno-tehničke mere i oštro reagovati na sve neprijateljske korake.”
U čemu bi se mogle sastojati „adekvatne uzvratne vojno-tehničke mere“, Putin nije pojasnio.
I pored oštrih reči sa obe strane i izjava Bajdena o „odbacivanju ruskog ultimatuma“, ima naznaka da su pregovori o ruskim nacrtima Sporazuma o garancijama bezbednosti koje je 17. decembra Rusija uputila Briselu i Vašingtonu već počeli: savetnici za bezbednost američkog i ruskog predsednika (Džejk Saliven i Jurij Ušakov) su u kontaktu, komunicuraju međusobno i ruski i američki generali, koji su u ratnom teatru u Siriji umeli da izbegnu opasne bliske susrete.
I Putin konstatuje da postoje neki signali da su „zapadni partneri“ spremni da rade na definisanju bezbednosnih garancija koje Moskva traži, ali opozorava:“Postoji i opasnost da se pokuša da se brblja, da se svi naši predlozi strpaju u neku močvaru i da oni, koristeći ovu pauzu, rade šta hoće… Da svima bude jasno: takav razvoj događaja nam, naravno, neće odgovarati“.
M.M.
TASS/RIAN/Rossijskaja gazeta/Izvestija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www-vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
