Foto:Mikhail Metzel/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
Da li će Putin napasti Ukrajinu? Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je novinarima rekao da odgovor na to pitanje, koje se nedeljama ne skida sa naslovnih strana, potraže u Jevtušenkovoj pesmi koju je svojevremeno pevao Nikolas Berns “Da li Rusi hoće rat?” u kojoj se slušalac upućuje da to pita vojnike koji leže pod brezama, a da će mu njihovi sinovi dati odgovor. Drugim rečima, poruka Lavrova je: Rusi ne žele rat, ali podižu ton.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je na proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane 21. decembra rekao da NATO uvežbava različite opcije za korišćenje koalicionih armija protiv Rusije. Na tim vojnim vežbama učestvuju i nesvrstane države Gruzija, Moldavija i Ukrajina.
Šojgu tvrdi da Sjedinjene Аmeričke Države i njihovi saveznici snabdevaju Ukrajinu helikopterima, bespilotnim borbenim letelicama, protivtenkovskim vođenim projektilima, a da je u naseljima Аvdejevka i Priazovskoe u Donjeckoj oblasti „pouzdano utvrđeno“ prisustvo više od 120 američkih privatnih vojnih najamnika koji opremaju borbene položaje, pripremaju ukrajinske snage za specijalne operacije i radikalne oružane grupe za neprijateljske akcije.
Šojgu dalje navodi da su u gradove Аvdejevku i Кrasni Liman dopremljene neidentifikovane hemijske komponente, te da se broj napada ukrajinskih vojnika na mirna područja Donbasa i položaje narodne milicije LNR i DNR „ne smanjuje“, a sve to sa ciljem da se „provocira“ Rusija.
Na tradicionalnoj konferenciji za medije 23. decembra u moskovskom Manježu predsednik Rusije Vladimir Putin je pred 500 prisutnih novinara izneo procenu da Кijev možda priprema novu vojnu operaciju protiv Donbasa, što su ukrajinske vlasti do sada dva puta neuspešno pokušavale.
„Sada nam kažu: rat, rat, rat. Stiče se utisak da se možda sprema i treća vojna operacija, a mi smo unapred upozoreni da se ne ne mešemo, ne štititimo te ljude (Ruse u Donbasu), a ako intervenišemo i branimo ih – uslediće takve i takve nove sankcije“, rekao je Putin i ponovio da Rusija „treba“ da reaguje na takve akcije.
Treba podsetiti da je Rusija 2008. vojno intervenisala u Gruziji nakon što je tadašnji gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pokušao da vojno pokori Južnu Osetiju, a gruzijski vojnici zapucali na ruske vojnike na liniji razdvajanja.
Putin je Zapadu poručio da Rusija „nema više gde da popušta“, jer „nije ona postavila rakete blizu američkih granica u Kanadi i Meksiku, već da je upravo obrnuto“, da je NATO u Rumuniji rasporedio američke globalne odbrambene raketne sisteme (lanseri Mk 41 prilagođeni za upotrebu, krstareće raketa tomahavk, udarni sistemi) i da se isto sada planira u Poljskoj.
Аko se tako nastavi, upozorava Putin, ako se raketni sistemi SАD i NАTО pojave u Ukrajini, „onda će njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7 do 10 minuta, a sa razmeštanjem hipersoničnog naoružanja na samo pet minuta”.
Šojgu je prethodno ocenio da je u blizini ruskih granica više nego udvostručen broj letova strateške avijacije SАD i NАTО-a koja često simulira lansiranja nuklearnih projektila na ruske objekte.
Putin je, dalje, tokom konferencije za medije izjavio: “Da li misle da mi ne vidimo te pretnje? Ili misle da ćemo skrštenih ruku gledati na pretnje koje se upućuju Rusiji? Mi jednostavno nemamo kud – u tome je ceo problem. U slučaju da naše zapadne kolege ostanu na toj jasno agresivnoj liniji, mi ćemo preduzeti adekvatne, uzvratne vojno-tehničke mere i oštro reagovati na sve neprijateljske korake.”
U čemu bi se mogle sastojati „adekvatne uzvratne vojno-tehničke mere“, Putin nije pojasnio.
I pored oštrih reči sa obe strane i izjava Bajdena o „odbacivanju ruskog ultimatuma“, ima naznaka da su pregovori o ruskim nacrtima Sporazuma o garancijama bezbednosti koje je 17. decembra Rusija uputila Briselu i Vašingtonu već počeli: savetnici za bezbednost američkog i ruskog predsednika (Džejk Saliven i Jurij Ušakov) su u kontaktu, komunicuraju međusobno i ruski i američki generali, koji su u ratnom teatru u Siriji umeli da izbegnu opasne bliske susrete.
I Putin konstatuje da postoje neki signali da su „zapadni partneri“ spremni da rade na definisanju bezbednosnih garancija koje Moskva traži, ali opozorava:“Postoji i opasnost da se pokuša da se brblja, da se svi naši predlozi strpaju u neku močvaru i da oni, koristeći ovu pauzu, rade šta hoće… Da svima bude jasno: takav razvoj događaja nam, naravno, neće odgovarati“.
M.M.
TASS/RIAN/Rossijskaja gazeta/Izvestija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www-vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
