Foto: APR
U APR registru trenutno ima 288 ruskih firmi. Do početka rata u Ukrajini bilo ih je devet. Zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, cene nekretnina vidno su povećane
Od početka rata u Ukrajini do 31. maja, u Agenciji za privredne registre (APR) prijavljeno je 288 firmi i 730 preduzetnika građana i pravna lica iz Rusije.
Poređenja radi, od 1. januara pa do 24. februara bilo je registrovano samo 9 privrednih društava i 6 preduzetnika iz Rusije. Nakon toga, u APR-u iz meseca u mesec registruju sve više i više ruskih firmi i preduzetnika.
Slična situacija je i sa državljanima Ukrajine. Od početka godine do 24. februara registrovano je po tri privredna društva i preduzetnika, a od početka rata do 31. maja registrovano je 13 firmi i sedam preduzetnika čiji su osnivači iz Ukrajine.
Takođe je veliki broj ruskih i ukrajinskih privrednika zbog rata premestilo svoja poslovanja u Srbiju, što pokazuje broj nerezidentnih fizičkih lica u zemlji. U Narodnoj banci Srbije 13. juna bilo je aktivno 121.968 tekućih i 53.022 drugih računa.
Dolazak velikog broja Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, uticao je i na domaće tržište nekretnina. Poslednja dva meseca cene zakupa stanova i kuća u Beogradu porasle su za 20 do 30 posto, a Rusi i Ukrajinci spremni su da za mesečnu kiriju plate od 300 do nekoliko hiljada evra.
Do početka rata u Ukrajini jednosobni stan u centralnoj beogradskoj opštini izdavao se za 300 do 400 evra, a sada za 600 do 700 evra mesečno.
U agencijama za izdavanje nekretnina ocenjuju da je na povećanje cena zakupa uticao dolazak IT radnika čije su zarade u Rusiji značajno više od prosečnih zarada u Srbiji – očekivana zarada IT radnika u Rusiji sa jednom od tri godine iskustva u Moskvi prošle godine bila je oko 1000 evra.
U agencijama za nekretnine kažu da su retki Rusi koji traže stanove od 200 do 300 evra, kao i da su na početku rata iznajmljivali stanove ali da su kasnije počeli da ih kupuju. Zanimaju ih jednosobni i dvosobni stanovi u centralnim beogradskim opštinama, ali nemali broj njih traži luksuzne stanove.
Za razliku od stanova, potražnja poslovnog prostora nije porasla, zato što vlasnici nisu spremni da ih izdaju na nekoliko meseci, rok za koji ih za sad Rusi najčešće potražuju pa zato Rusi i Ukrajinci za svoja poslovanja koriste stanove i kuće.
Slično je i u Crnoj Gori. Tamošnje agencije za nekretnine ocenjuju da u Crnu Goru dolaze bogati Ukrajinci i iznajmljuju ili kupuju stanove i vile, što je cenu kvadrata podiglo i do 50 odsto. Kažu i da Ukrajinci slabijeg materijalnog stanja odlaze za Nemačku.
Tačan broj državljana Rusije i Ukrajine koji su prijavili boravište u Srbiji od početka rata do sad, nije poznat. Prema informacijama Komesarijata za izbeglice, od oko 7000 Ukrajinaca koliko ih boravi u Srbiji, većina ih je u privatnom smeštaju.
S.Ć. /Demostat/ RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
