Na zahtev Rusije sinoć je bila sazvana vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija formalno da bi se raspravljalo o stanju u Bosni i Hercegovini, a praktično da bi Srbija i Republika Srpska dobile platformu da se bore protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici o kojoj će u maju glasati Generalna skupština UN. Kao što je bilo očekivano pale su neke teške reči – pre svega za domaću upotrebu
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljalo se sinoć o situaciji u Bosni i Hercegovini. Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija pokazao je nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju o genocidu u Srebrenici bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda, poručila je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, a prenosi RTS.
Ona je istakla, što ponavlja i predsednik Srbije Aleksandar Vučič, da se ta rezolucija koristi kao „destabilizujući faktor“, a da kršenje vladavine prava i potezi visokog predstavnika Kristijana Šmita, “koji je nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota“, vode iz jedne u drugu krizu.
Cvijanović je istakla da je njegova aktivnost suprotna Dejtonskom sporazumu, a da pojedini članovi UN veruju da je Rezolucija o genocidu u Srebrenici benigna, „što je daleko od istine“.
„Pravni savetnik bošnjačkih lidera Fransis Bojl rekao je da snage moraju da se iskoriste da se ukine Republika Srpska. To govori o nameri i da se ova rezolucija koristi kao destabilizujući faktor u BiH“, rekla je Cvijanović.
Sednica SB UN je sazvana u sklopu lobiranja Srbije i srpskog entiteta u BiH Republike Srpske, uz podršku Rusije, protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Generalnoj skupštini UN-a, koja će na dnevnom redu biti kasnije ovog mjeseca, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kada se pre devet godina odlučivalo o rezoluciji o genocidu u Srebrenici u SB Rusija je to sprečila svojim vetom. Na Generalnoj skupštini ne postoji mogućnosti ulaganja veta, odlučuje prosta većina.
Rusi i Amerikanci
Diskusije koje su usledile bile su očekivane. Ruski ambasador pri UN-u Vasilj Nebenzja je kazao da „mi kao članovi Saveta bezbednosti ne možemo ostati ravnodušni na ovaj poziv za pomoć“ – poziv RS da se spreči usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici koji „ugrožava bezbednost BiH.
Zamenik američke ambasadorke pri UN-u Robert Vud rekao je, sa druge strane, da je sednica koju je inicirala Rusija pokušaj da se SB UN iskoristi za „etnonacionalističku retoriku i pretnju jedne strane“.
Naglasio je da su postupci „nekih lidera, uključujući Milorada Dodika, naročito poricanje genocida, nešto što izazova zabrinutost“.
„Srebrenica nije bila greška, neumoljiva je činjenica da je genocid počinjen u Srebrenici. To su utvrdili međunarodni sudovi“, rekao je Vud.
U sličnom tonu je govorio i „moderni despo“, visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit koga je Cvijanović optužila da se meša u demokratske procese u BiH.
Šta je rekao Marko Đurić
Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i specijalni predstavnik Beograda Marko Đurić (koji tek što nije postao ministar spoljnih poslova Srbije) pozvao je članice Saveta bezbednosti da se izradi nova rezolucija o Srebrenici koja će imati konsenzus sva tri entiteta u BiH i koja će voditi ka pomirenju i napretku i imati isti stav prema svim žrtvama rata u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Đurić je pozvao prisutne da razmisle „ne gde smo bili, već kuda idemo“.
„Dajte da pripremimo novu rezoluciju koja će voditi ka pomirenju i koja će imati konsenzus i voditi ka napretku. Povucite rezoluciju i da imamo isti stav prema svim žrtvama“, „dajte pravdu svima i da imamo kosenzus i prevaziđemo podele“, rekao je Đurić.
Predstavnici Srbije i Republike Srpske poriču da je u Srebrenici počinjen genocid, što je u BiH krivično delo.
Postavili SNS kontrolore umesto ostalih, upadali opoziciji u sred noći u kuću, menjali pravila kako im se svidelo, kao i propisane rokove - sve ovo je pratilo izbore za mesne zajednice u Vranju i Vranjskoj Banji
Sagovornici „Vremena“ smatraju da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisati izbore samo kad bude mogao da ih pokrade ili ako izbori zaustave proteste
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, ocenio je da protesti koje predvode studenti imaju političke ciljeve, ali ne i politički sadržaj. „Sad su u politici i sad će dobiti političke odgovore“, rekao je bivši premijer
Šta je obeležilo proteste u nedelju, 1. juna, u 34 gradova Srbije?
Kada jedna partija osvoji 324 od 325 mesta u jednom gradu, a 51 od 51 u njegovoj opštini – reč je o apsolutnoj dominaciji, ali i o dubokom porazu demokratije. U Vranju i Vranjskoj Banji mesne zajednice, koje bi po zakonu trebalo da budu prostor građanskog odlučivanja, postale su još jednom produžena ruka partijske moći
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
