Novo „Vreme“
Da li Srbija ide ka generalnom štrajku?
Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Na zahtev Rusije sinoć je bila sazvana vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija formalno da bi se raspravljalo o stanju u Bosni i Hercegovini, a praktično da bi Srbija i Republika Srpska dobile platformu da se bore protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici o kojoj će u maju glasati Generalna skupština UN. Kao što je bilo očekivano pale su neke teške reči – pre svega za domaću upotrebu
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljalo se sinoć o situaciji u Bosni i Hercegovini. Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija pokazao je nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju o genocidu u Srebrenici bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda, poručila je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, a prenosi RTS.
Ona je istakla, što ponavlja i predsednik Srbije Aleksandar Vučič, da se ta rezolucija koristi kao „destabilizujući faktor“, a da kršenje vladavine prava i potezi visokog predstavnika Kristijana Šmita, “koji je nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota“, vode iz jedne u drugu krizu.
Cvijanović je istakla da je njegova aktivnost suprotna Dejtonskom sporazumu, a da pojedini članovi UN veruju da je Rezolucija o genocidu u Srebrenici benigna, „što je daleko od istine“.
„Pravni savetnik bošnjačkih lidera Fransis Bojl rekao je da snage moraju da se iskoriste da se ukine Republika Srpska. To govori o nameri i da se ova rezolucija koristi kao destabilizujući faktor u BiH“, rekla je Cvijanović.
Sednica SB UN je sazvana u sklopu lobiranja Srbije i srpskog entiteta u BiH Republike Srpske, uz podršku Rusije, protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Generalnoj skupštini UN-a, koja će na dnevnom redu biti kasnije ovog mjeseca, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kada se pre devet godina odlučivalo o rezoluciji o genocidu u Srebrenici u SB Rusija je to sprečila svojim vetom. Na Generalnoj skupštini ne postoji mogućnosti ulaganja veta, odlučuje prosta većina.
Rusi i Amerikanci
Diskusije koje su usledile bile su očekivane. Ruski ambasador pri UN-u Vasilj Nebenzja je kazao da „mi kao članovi Saveta bezbednosti ne možemo ostati ravnodušni na ovaj poziv za pomoć“ – poziv RS da se spreči usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici koji „ugrožava bezbednost BiH.
Zamenik američke ambasadorke pri UN-u Robert Vud rekao je, sa druge strane, da je sednica koju je inicirala Rusija pokušaj da se SB UN iskoristi za „etnonacionalističku retoriku i pretnju jedne strane“.
Naglasio je da su postupci „nekih lidera, uključujući Milorada Dodika, naročito poricanje genocida, nešto što izazova zabrinutost“.
„Srebrenica nije bila greška, neumoljiva je činjenica da je genocid počinjen u Srebrenici. To su utvrdili međunarodni sudovi“, rekao je Vud.
U sličnom tonu je govorio i „moderni despo“, visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit koga je Cvijanović optužila da se meša u demokratske procese u BiH.
Šta je rekao Marko Đurić
Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i specijalni predstavnik Beograda Marko Đurić (koji tek što nije postao ministar spoljnih poslova Srbije) pozvao je članice Saveta bezbednosti da se izradi nova rezolucija o Srebrenici koja će imati konsenzus sva tri entiteta u BiH i koja će voditi ka pomirenju i napretku i imati isti stav prema svim žrtvama rata u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Đurić je pozvao prisutne da razmisle „ne gde smo bili, već kuda idemo“.
„Dajte da pripremimo novu rezoluciju koja će voditi ka pomirenju i koja će imati konsenzus i voditi ka napretku. Povucite rezoluciju i da imamo isti stav prema svim žrtvama“, „dajte pravdu svima i da imamo kosenzus i prevaziđemo podele“, rekao je Đurić.
Predstavnici Srbije i Republike Srpske poriču da je u Srebrenici počinjen genocid, što je u BiH krivično delo.
Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je slučaj bivše državne sekretarke MUP-a od početka vođen tako da izbegne ozbiljne optužbe, a da dokazi o umešanosti Dijane Hrkalović u kriminalne aktivnosti nisu nikada postali deo zvanične optužnice
Učesnice radionica organizacije „Erste Stiftung“ proterane su iz Srbije uz obrazloženje da ugrožavaju bezbednost države i građana
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović osuđena je u Specijalnom sudu u Beogradu zbog trgovine uticajem. Sud je utvrdio da je zloupotrebila svoju funkciju kako bi uticala na policijske zvaničnike, ometala istrage i kršila zakon
Sindikati Republičkog geodetskog zavoda najavili su protest za 27. Januar zbog „represije uprave“ prema njihovom članstvu. Ubrzo se oglasilo rukovodstvo RGZ-a i negiralo te tvrdnje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve