AP Photo/Aurelien Morissard
Policija ispaljuje suzavac u Parizu i drugim gradovima na demonstrante koji su izašli na prvomajske proteste širom Francuske. Bes i dalje bukti zbog usvajanja nepopularnih penzionih reformi predsednika Emanuela Makrona
Francuski predsednik Emanuel Makron suočava se danas, na Praznik rada, sa novim protestima širom zemlje dok nastoji da odvrati zemlju od podele zakona o penzijama koji je izazvao gnev i društvene nemire.
Sindikati se nadaju da će više od milion ljudi marširati gradovima Francuske, preneo je Rojters.
„Ovaj Prvi maj će biti prekretnica”, izjavila je Sofi Bine, vođa levičarskog sindikata Se Že Te (CGT). Ona je istakla da će protesti biti prilika da se pokaže da radnici neće da krenu dalje dok se penziona reforma ne povuče.
Loran Berže, lider reformskog sindikata CFDT, rekao je da se Makronova vlada oglušila o zahteve jednog od najmoćnijih društvenih pokreta poslednjih decenija. Uprkos tome, rekao je on, to ne znači kraj razgovora sa vladom.
Naime, od kada je Makron prošlog meseca potpisao zakon o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, uprkos višemesečnim štrajkovima protiv ovog zakona, njegova popularnost pala je na najniži nivo od krize „Žutih prsluka”.
Crveni karton za Makrona
Tokom njegovih poseta francuskoj provinciji, on je više puta izviždan, a okupljeni su lupali loncima u znak protesta. U subotu je prisustvovao utakmici na finalu Kupa Francuske, gde su ga dočekali aktivisti koji su mahali crvenim kartonima. Kada je semafor otkucao 49 minuta i tri sekunde, kao referenca na član Ustava 49.3 kojim je penzijska reforma proglašena bez glasanja u skupštini, čuli su se zvižduci. Iz publike je u tom trenutku pokazano i nekoliko crvenih kartona s natpisom „Ne u penziju s 64 godine“, ali ne onoliko koliko su sindikati očekivali.
Istraživanje anketne grupe IFOP od prošlog meseca, pokazalo je da su skoro tri od četiri Francuza nezadovoljna Makronovom politikom. Francusku je od sredine januara potreslo desetak dana štrajkova i protesta širom zemlje protiv Makrona i njegovih penzija, od kojih su neki prerasli u nasilje na ulicama.
Protiv zakona je (velika) većina Francuza, najmoćniji sindikati su pokrenuli štrajkove u nameri da blokiraju zemlju. Najveće opozicione stranke – radikalna desnica i stranke levice – kategorički su protiv vladinih predloga, pisalo je „Vreme“ u tekstu Francuska na nogama.
Z.S./Le Monde/France24
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, i veterani optužili su ljude iz Pionirskog parka za nerede. Vučić, MUP i BIA tvrde drugačije. Ćacilend je krcat, štiti ga policija
U mnogim gradovima Srbije večeras su se okupili građani kako bi dali podršku Dijani Hrki, majki mladića koji je jedan od 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu
Najstarija poslastičartnica "Pelivan", reagovala je na izjavu Dragana J. Vučićevića da je Dijana Hrka došla na štrajk glađu iz njihove poslalstičarnice. "Dijana Hrka je uvek dobrodošla u naš lokal, ima našu podršku", poručili su
U trenutku odavanja pošte u 12 časova u Novom Sadu bilo je prisutno oko 110.000 ljudi, podaci su Arhiva javnih skupova. Prema MUP-u, bilo ih je 39.000
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Danas je u Francuskoj počeo šesti generalni štrajk zbog namere predsednika Emanuela Makrona da reformiše penzioni sistem. Poslodavaca su najavili da će smanjivati iznos plata za dane provedene u štrajku, što nije uticalo na njegove organizatore. Do sada, protesti nisu naneli ozbiljniju štetu francuskoj privredi
Predsednik Makron će sutra na TV kanalima govoriti o društvenim i političkim tenzijama, posle konačnog usvajanja zakona o reformi penzija. France 24 javlja da su u trećem arondismanu Pariza demonstranti blokirali ulice i da su zapalili gume i kante za smeće. Novi protesti zakazani su za četvrtak
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Šta radnici u antiradničkoj, antisolidarnoj Srbiji, osim dvodnevnog praznovanja, baštine kao tekovinu Međunarodnog praznika rada
Duga tradicija prvomajskih praznika se menjala kroz istoriju. Od borbe za radnička prava došlo se do proslave pobede radnika. Čini mi se da u Srbiji radnici nemaju mnogo razloga za slavlje, a nekakva organizovana borba se i ne nazire
Gini koeficijent, kojim se meri raspodela bogatstva u pojedinim državama sveta, pokazuje da je Srbija na samom dnu evropske lestvice. U zapadnim zemljama ima, međutim, ko da se buni, ali ne i ovde. Partije koje u svom nazivu imaju reč socijalizam “leve” su taman koliko i španski generalisimus Francisko Franko. Ono što se u međuvremenu stvaralo odumiralo je: “levičarenje” je uglavnom postajala zabava za mlade “frikove” kojima su se sviđali Če-dizajn, partizanske pesme, beskrajno dugo smatranje i razmatranje po forumima
Uselio sam se u dve sobe na četvrtom spratu preko puta crkve svetog Marka u Bulevaru revolucije 26 – danas Bulevar kralja Aleksandra. Imao sam odatle dobar pogled na prvomjska dešavanja 1952. Tek tada sam shvatio da su ljudi morali veoma rano ujutro da dođu, da se poređaju, ne bi li sve bilo spremno za Prvomajsku paradu. Radni narod na svoj praznik nije slavio sebe, već svoje vođe, svoju „avangardu“
