Ispred ambasade u centru Beograd okupio se veći broj garađana, koji polažu cveće i pale sveće za preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog
Ispred ruske ambasade u Beogradu održan je protestni skup povodom smrti ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog, koji je organizovalo Rusko demokratsko društvo na čijem je čelu aktivista Petar Nikitin.
Uz tihu rusku muziku i puno suza, okupljeni su održali pomen, polagali cveće i palili sveće za preminulog opozicionog lidera Rusije.
Ispred ambasade Rusije u centru Beograd okupio se veći broj garađana, koji polažu cveće i pale sveće za preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Među okupljenima je bio i veći broj potresenih ruskih emigranata koji poslednjih meseci i godina žive i rade u Beogradu. Oni su nosili fotografije Navalnog i transparente na kojima na ruskom jeziku poručuju da je Navalni ubijen u zatvoru, gde je izdržavao kaznu devetnaestogodišnju kaznu na koju ga je osudio režim Vladimira Putina.
Zgradu ruske ambasade obezbeđuju dodatne policijske snage.
Nikitin je pre skupa izjavio za N1 da je ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni mučen do smrti u „Putinovom logoru“.
Prema rečima Nikitina, ruske vlasti su na ovaj način poslale poruku: „Može nam se sve, ako dižete glas ubićemo vas“.
On je dodao da to znači da mora da se nastavi i pojača borba i podsetio na zapis Navaljnog šta raditi u slučaju da ga ubiju.
Neki od Rusa koji su u Srbiji do sada učestvovali na protestnim skupovima protv agresije Rusije na Ukrajinu imali su problema sa proterivanjem iz Srbije, zadržavanjem na aerodromu i sličnim šikaniranjem.
Poslednji javni slučaj bio je početkom februara kada je Elena Koposova dobila dopis Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u kojem stoji da je ona „pretnja po nacionalnu bezbednost“ i da mora da napusti zemlju u roku 30 dana.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije navelo razloge zašto ona predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.
Do sada je poznato 13 takvih slučajeva, saopštila je opoziciona organizacija Rusko demokratsko društvo (RDS). Ali, moglo bi da ih bude još više, jer pogođeni često ne žele javno da istupaju.
Od Gorana Pantelića do Aleksandra Dikića, od protesta do pritvora, jedno od najtežih krivičnih dela iz Krivičnog zakonika postalo je rutinska kvalifikacija u politički osetljivim slučajevima
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
