Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika su nakon što su Vlada i nadležna ministarstva „nasilno” prekinuli nastavu i proglasili školski raspust od 24. decembra, doneli šest odluka.
Prva je da nametnute dodatne poslove u periodu raspusta neće raditi.
Druga odluka je da se neće održati odeljenjska i nastavnička veća sa utvrđivanjem realizovanog plana i programa i utvrđivanjem uspeha i vladanja učenika, pa se te aktivnosti se prenose na drugo polugodište.
Treća, da je potrebno izmeniti kalendar upisa u specijalizovane škole, ako je već izmenjen školski kalendar.
Četvrta odluka je preporuka da se održe roditeljski sastanci na kojima bi se roditelji upoznali sa stavovima sindikata i većine zaposlenih.
Peta je da je nakon „nasilnog prekrajanja školskog kalendara“ neophodna smena ministarke prosvete i svih njenih saradnika.
Šesta odluka je da proslede anketu sa izjašnjavanjem zaposlenima sa samo jednim pitanjem: „Da li ste za to da 20. januara započnemo štrajk sa potpunom obustavom rada do ispunjenja zahteva“.
Ministartsvo opet traži spiskove nastavnika u štrajku
Prema dokumentu u koji je „Vreme“ imalo uvid, načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i zavodima sektora za inspekcije poslove Ministarstva prosvete Vesna Zagorac tražila je školama spisak nastavnika koji su u petak 20.decembra obustavili rad.
Nakon obustave rada 16. septembra Ministarstvo prosvete takođe je uputilo dopis direktorima škola u kome se traže precizni podaci o broju nastavnika koji su obustavili rad, kao saopštenje da direktorima škola nije dozvoljeno da o obustavi nastave obaveste roditelje i učenike, te da u toj situaciji direktori brinu za bezbednost dece.
„Obrazovni sistem je kolabirao”
Prosvetni radnici napominju da je raspust proglašen ranije na zahtev Ministarstva prosvete i da nastavnici nisu odgovorni za posledice koje takva odluka nosi sa sobom.
U toku raspusta nije u skladu sa zakonom da se učenici koji su na raspustu – ispituju. U toku raspusta nije moguće, a nije ni po zakonu, organizovanje bilo kakvog obrazovno vaspitnog rada sa decom, pa samim tim ni čuvanje dece u produženim boravcima – naveli su iz sindikata.
Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da obrazovni sistem u državi Srbiji nije dorastao ovakvom trenutku, pa je sistem kolabirao.
„Rekla bih da je ovo što deca i studenti sada rade najbolji lakmus papir onoga što nam se dešava proteklu deceniju u obrazovanju, a poslednjih nekoliko godina je baš brutalno”, rekla je Romandić Petrović.
Reprezentativni prosvetni sindikati su Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
