Foto: Wikipedia
Najvredniji objekat Beočina, dvorac porodice Špicer koja je bila jedan od vlasnika tamošnje cementare, može svakog dana da se sruši. Projekat „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ koji bi trebalo da obnovi 118 dvoraca i palata u Srbiji, i u koji su se uključili Francuzi, čeka novu Vladu
Špicerov dvorac u Beočinu nalazi se u izuzetno lošem stanju, a meštani koji stanuju u blizini tog spomenika kulture strahuju da će se zgrada urušiti ili da će u njoj izbiti požar.
Pričaju da se u dvorcu, koji odavno više niko ne posećuje, sada okupljaju narkomani i da noću čuju da se spolja i unutar dvorca obrušavaju delovi, pa se plaše da će se u jednom trenutku sve srušiti ili da će izbiti požar.
Kako su ispričali FoNetu, pre šest godina postavljena je privremena zaštitna krovna konstrukcija, a svi prozori i vrata zatvoreni. Danas krov prokišnjava, vrata i štokovi su izvaljeni, a stakla razbijena. Zidovi i stepenice se obrušavaju, pod nije bezbedan, komadi fasade sa svih strana otpadaju.
Špicerov dvorac je jedan od 118 iz projekta „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ koji je u novembru 2020. godine pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i „Fondacijom za zaštitu kulturne i istorijske baštine“. Svi ti dvorci i palate su pod zaštitom države.
Ovog maja, u Parizu, potvrđena je zainteresovanost Vlade Francuske da pomogne Srbiji u realizaciji zaštite dvoraca i palata. To je još jedna inicijativa koja čeka da Srbija dobije novu Vladu.
Dvorac Špicer je podignut 1898. godine za porodicu bogatih nemačkih veleposednika koji su bili jedni od vlasnika Beočinske cementare. Projektovao ga je arhitekta Imre Štajndl (čije je čuveno delo zgrada Parlamenta Mađarske u Budimpešti) u stilu eklektike, tako da su na dvorcu primetni elementi starih stilova (poput romanike, gotike, renesanse i baroka), kao i tada modernog pravca, secesije.
Unutrašnjost dvorca urađena je u duhu varijante mađarske secesije i nastala je nešto kasnije. Najvredniji deo enterijera je centralni hol. U isto doba kada je napravljen dvorac, oko njega je podignut i veliki park.
Porodica Špicer je pred početak Drugog svetskog rata napustila Beočin, a u njihov dvorac uselila se nemačka vojna komanda. Posle rata njihov dvorac je nacionalizovan i postao gradska biblioteka, Dom kulture, sedište rukometnog kluba, radio-stanica, dom za vojne invalide i na kraju ekskluzivni restoran sa prenoćištem.
Nakon privatizacije preduzeća „Podunavlje“ u čijem je sklopu funkcionisao, dvorac je napušten i od tada počinje njegovo naglo propadanje. Naš poznati pesnik Mika Antić je koristio deo dvorca kao svoj slikarski atelje. Danas su gotovo svi prozori na njemu polomljeni, a usled obilnih padavina tokom zime 2011. godine, deo ulaznog trema se urušio.
Inače, 1997. godine dvorac Špicer proglašen je za spomenik kulture.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
