Foto: Wikipedia
Najvredniji objekat Beočina, dvorac porodice Špicer koja je bila jedan od vlasnika tamošnje cementare, može svakog dana da se sruši. Projekat „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ koji bi trebalo da obnovi 118 dvoraca i palata u Srbiji, i u koji su se uključili Francuzi, čeka novu Vladu
Špicerov dvorac u Beočinu nalazi se u izuzetno lošem stanju, a meštani koji stanuju u blizini tog spomenika kulture strahuju da će se zgrada urušiti ili da će u njoj izbiti požar.
Pričaju da se u dvorcu, koji odavno više niko ne posećuje, sada okupljaju narkomani i da noću čuju da se spolja i unutar dvorca obrušavaju delovi, pa se plaše da će se u jednom trenutku sve srušiti ili da će izbiti požar.
Kako su ispričali FoNetu, pre šest godina postavljena je privremena zaštitna krovna konstrukcija, a svi prozori i vrata zatvoreni. Danas krov prokišnjava, vrata i štokovi su izvaljeni, a stakla razbijena. Zidovi i stepenice se obrušavaju, pod nije bezbedan, komadi fasade sa svih strana otpadaju.
Špicerov dvorac je jedan od 118 iz projekta „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ koji je u novembru 2020. godine pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i „Fondacijom za zaštitu kulturne i istorijske baštine“. Svi ti dvorci i palate su pod zaštitom države.
Ovog maja, u Parizu, potvrđena je zainteresovanost Vlade Francuske da pomogne Srbiji u realizaciji zaštite dvoraca i palata. To je još jedna inicijativa koja čeka da Srbija dobije novu Vladu.
Dvorac Špicer je podignut 1898. godine za porodicu bogatih nemačkih veleposednika koji su bili jedni od vlasnika Beočinske cementare. Projektovao ga je arhitekta Imre Štajndl (čije je čuveno delo zgrada Parlamenta Mađarske u Budimpešti) u stilu eklektike, tako da su na dvorcu primetni elementi starih stilova (poput romanike, gotike, renesanse i baroka), kao i tada modernog pravca, secesije.
Unutrašnjost dvorca urađena je u duhu varijante mađarske secesije i nastala je nešto kasnije. Najvredniji deo enterijera je centralni hol. U isto doba kada je napravljen dvorac, oko njega je podignut i veliki park.
Porodica Špicer je pred početak Drugog svetskog rata napustila Beočin, a u njihov dvorac uselila se nemačka vojna komanda. Posle rata njihov dvorac je nacionalizovan i postao gradska biblioteka, Dom kulture, sedište rukometnog kluba, radio-stanica, dom za vojne invalide i na kraju ekskluzivni restoran sa prenoćištem.
Nakon privatizacije preduzeća „Podunavlje“ u čijem je sklopu funkcionisao, dvorac je napušten i od tada počinje njegovo naglo propadanje. Naš poznati pesnik Mika Antić je koristio deo dvorca kao svoj slikarski atelje. Danas su gotovo svi prozori na njemu polomljeni, a usled obilnih padavina tokom zime 2011. godine, deo ulaznog trema se urušio.
Inače, 1997. godine dvorac Špicer proglašen je za spomenik kulture.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
