Foto: Marija Janković
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
Stanje demokratije, sloboda i tolerancije u Srbiji sagovornik “Vremena” sociolog prof. dr Ratko Božović je mnogo ranije ocenio kao “napredovanje u nazadovanju”. Sa univerzitetskim profesorom, kulturologom i književnikom razgovaramo o istorijskoj prekretnici na kojoj se nalazimo, o najezdi desnice, nacionalizma, neofašizma; o specifičnom trenutku koji preti da poništi i poslednji ideal o mogućem otvorenom, demokratskom društvu.
VREME: Da li smo i dalje zarobljenici sopstvene ratne prošlosti i zločina?
Zaista nema smisla ostajati u prošlosti, ali ni zaboraviti zlodela. Ako nisu mogući čisti računi, neophodno je da se obezbedi čist obraz nedužnima. To što smo činili drugima i što su oni činili nama mora se obznaniti ako nećemo da nam se ponovi balkanska krčma. Danas je, izgleda, zaboravljeno kazivanje Karla Jaspersa u spisu “Pitanje krivice” u kome je saopštena nemačka krivica u Velikom ratu. On je pokazao da dolazi do suštinske promene kad se odgovori na vlastita sagrešenja. Jaspers je rekao da “danas moramo preispitati sebe oštrije nego ikad”. U preispitivanju sebe nema odlaganja. Što je najgore, u nas ne postoji kultura krivice. Bojim se da smo na nju zaboravili, ali i zakasnili.
A nekritičnost prema sebi pretvara se i u nekritičnost prema drugima. Iluzije, strasti i zaslepljenost idu zajedno. Njima se bliže određuje anomična zajednica koja je izgubila civilizacijski kompas i trku s vremenom. Kad se oslepi od samoobmanjivanja i mitomanije, nema ništa od katarze. Stoga to još nije naša priča. Nažalost.
Ako katarza nije, šta jeste naša društvena, kolektivna priča danas?
Moram prvo da kažem da pored izrazito velike saglasnosti klerikalnih i desničarskih stavova, ovde odavno nije bilo takve saglasnosti između crkve i države kao što je danas. A kao našu hroničnu društvenu i individualnu dijagnozu vidim pomahnitalo nacionalističko ludilo. Što je najgore, u nas je nacionalizam branjen i onda kada je imao šovinističku formu i kad je primio otrovne sokove nasilja. Stvorene su pretpostavke za šovinističko mahnitanje, koje se i dogodilo. I koje se događa…
Pročitajte ceo intervju sa prof. dr Ratkom Božovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (22. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Akt brutalnog kršenja međunarodnog prava“ i „simboličan kraj međunarodnog poretka“, tako srpski političari ocenjuju otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura
„Božićno selo“, kratkotrajni naslednik dela Ćacilenda na kolovozu ispred Skupštine Srbije, uklonjen je, ali saobraćaj i dalje ne funkcioniše
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
