Foto: Tanjug/EULEX
Savet EU odlučio je da još jednom produži mandat misiji Evropske unije za unapređenje vladavine prava na Kosovu. Posle konstantnih smanjivanja ovlašćenja, nepostojećih rezultata u borbi protiv korupcije i korupcionaških afera unutar EULEX-a, ovom briselskom eksperimentu već dugo ne veruju ni Albanci ni Srbi
Odbor Saveta Evropske unije produžio je mandat Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) do 14. juna 2025. godine.
Odluka je doneta „u kontekstu strateškog pregleda“ EULEX-a, koji bi i u budućnosti, pored svojih zadataka, trebalo da pomogne kosovskim organima u razmeni informacija sa regionalnim kolegama u oblasti pravne pomoći i saradnje u krivičnim stvarima.
Za ispunjenje ovih ciljeva, misija će dobiti i budžet težak preko 165 miliona evra.
Do danas, misija EULEX-a u nekoliko navrata je bila produžena, poslednji put 2021. na dve godine. Savet EU tada je EULEX-u poverio i zadatak „operativne podrške“ dijalogu pod okriljem EU do kraja 2022. godine.
Savetovanje umesto izvršnih ovlašćenja
U skladu sa dugogodišnjim pokušajima vlasti na u Prištini da misiju EU istisnu, kosovska predsednica Vjosa Osmani pismom je u međuvremenu obavestila visokog predstavnika EU da prihvataju mandat EULEX-a, ali na godinu dana i to bez izvršnih ovlašćenja. To znači da se i pre ovog, najnovijeg produženja, uloga EULEX-a svodila samo na praćenje i davanje saveta.
I pre ove odluke kosovskih vlasti, izvršna uloga EULEX-a tokom decenije bila je blaga i gotovo nepostojeća. I ovlašćenja a i broj pripadnika misije progresivno su se smanjivali.
Posle svih ovih godina nejasno je zašto i postoje, jer EULEX-u ne veruju više ni Srbi ni Albanci. Istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCBS) iz 2020. godine pokazao je da Albanci veruju EULEX-u tri puta manje nego NATO misiji KFOR, dok manje od 10% Srba ima poverenje u misiju EU.
Obeshrabrujuće lice briselske administracije
Te 2008. godine kada je ovaj EULEX počeo sa radom postavljena su dva cilja. Prvi je podrazumevao monitoring mentorstvo i pružanje podrške u izgradnji vladavine prava i dijalogu Beograda i Prištine. Drugi, daleko važniji, bio je izvršne prirode i podrazumevao je da misija ima pravo da tuži i privodi osumnjičene za zločine u određenim slučajevima, poput onih vezanih za kriminal i ratne zločine.
S obzirom na to da se tokom prve decenije rada nisu proslavili u procesuiranju ratnih zločina, 2019. godine EULEX je potpuno isključen iz takvih suđenja, a jedini nadležni za to postali su kosovski sudovi, sa upitnim kapacitetom da sude pravično.
Od tada u realnosti EULEX je imao jednu izvršnu funkciju – da privedu one koji se ne odazovu na poziv Specijalnog suda na Kosovu.
Ne samo da nisu ispunili ulogu zbog koje su osnovani, korupcionaške afere unutar misije pokazale su i mračnu stranu briselske administracije.
Još 2012. godine italijanski sudija i britanski tužilac bili optuženi za korupciju, a 2014. godine kosovski mediji objavili su iz internih dokumenata EULEX-a dokaze da su članovi misije primi mito kako bi blokirali sudske procese protiv organizovanog kriminala ili eliminisali dokaze.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
