Sudije i tužioci srpske nacionalisti sa prebivalištem na Kosovu mogli bi pod određenim uslovima da se vrate u kosovske institucije, dok je za policajce koji su dali otkaz povratak na posao mnogo teži. Raspisivanje lokalnih izbora u većinski srpskim opštinama zavisi od političke volje Prištine
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine održava se u utorak u Briselu, samo nekoliko dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti izneo nekolicinu zahteve upućenih Prištini, od kojih su ključni raspisivanje lokalnih izbora u većinski srpskim opštinama na severu Kosova, povratak Srba u Kosovsku policiju i pravosuđe i povlačenje specijalnih kosovski policijskih snaga sa Severa.
Vučić je u obraćanju 13. septembra izjavio da Srbija traži da se realizuje „sve ono što je postignuto i dostignuto u procesu dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije“ i naglasio da Srbija smatra da bi se ispunjenjem zahteva ukinule „ključne posledice jednostranih i nekoordinisanih akcija“ Vlade Aljbina Kurtija.
Zahtevi Srbije
Prvi zahtev je raspisivanje i održavanje „slobodnih i demokratskih“ lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće Misije OEBS-a i kontrolu Evropske unije. Traži se i povratak Srba u regionalni direktorat policije Kosova za Sever, u skladu sa Briselskim sporazumom.
Traži se i hitno, neodložno i konačno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) „bez daljih političkih smicalica i igara“.
Srbija traži i neodložnu primenu garancija Evropske unije i Sjedinjenih Država od 28. decembra 2022. godine i momentalno oslobađanje svih političkih zatvorenika koje je uhapsila kosovska policija, te neodložno omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga u dinarima.
Realkcije u Prištini
Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca je 16. septembra ocenio da bi povratak Srba u institucije Kosova bio „neustavan potez“, dok je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala izjavila je da Vučić svojim zahtevima ima za cilj da nastavi „instrumentalizaciju Srba“ na Kosovu.
Pošto su u novembru 2022. godine srpski policajci na mig iz Beograda napustili Kosovsku policiju demonstrativnim skidanjem uniformi, postavlja se pitanje da li se oni mogu ponovo regrutovati i kako. Razlog za to je bila prinuda preregistracije vozila sa srpskih na tablice sa oznakom „Republika Kosovo“, što je u međuvremenu sprovedeno i delo.
Na to pitanje Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo da bi to trebalo pitati Kosovsku policiju, dok je Kosovska policija kratko odgovorila da „ne komentariše izjave bilo koje osobe ili političkog subjekta“.
Ako bude zahteva za povratak policajaca srpske nacionalnosti, Tužilački savet Kosova (KPK) je saopštio da će ih razmotriti, ali je KPK u odgovoru RSE naveo da do sada nije primio nijedan zahtev od srpskih tužilaca za njihov povratak u tužilački sistem.
Sudski savet Kosova dalje kaže da će o ostavkama sudija i administrativnog osoblja srpske zajednice biti razmotreno kada taj savet proceni da je pravi trenutak i prema ustaljenoj proceduri za takve situacije.
Moguća integracija, ali ne automatska
Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krueziu rekao je za RSE da će reintegracija Srba u kosovske institucije biti moguća, ali ne automatska.
On je ukazao da bi ove godine mogli da budu raspisani lokalni izbori u opštinama na severu Kosova, ali samo ako postoji politička odluka Vlade koja bi bila upućena predsednici Kosova Vjosi Osmani.
„Oni koji daju otkaz u policiji ne mogu da se vrate. Samo u slučajevima kada je neko bolestan ili ima porodičnih problema. Inače se ne mogu vratiti“, objasnio je Krueziu.
Dodao je da je sa sudijama i tužiocima drugačija situacija, jer njihove ostavke nisu formalizovane i nadležne institucije bi mogle da razmotre njihov povratak.
Astrit Kolaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe rekao je za RSE da bi srpski tužioci i sudije mogli da se vrate na svoje funkcije podnošenjem zahteva Tužilačkom i Sudskom savetu Kosova.
Objasnio je da bi oba saveta trebalo da se sastanu i donesu odluke o povratku i da bi to bila „neka vrsta gesta dobre volje koji bi pokazao da je Republika Kosovo pravedna i jednaka za sve svoje građane“.
Kolaj je rekao da policajci ne mogu da se vrate automatski, ali da „imaju pravo da se prijave da postanu deo Kosovske policije ako ta institucija raspiše konkurs“.
Nova runda pregovora
Na sastanku u Briselu u utorak razgovaraće se o napretku u primeni Ohridskog sporazuma i drugim pitanjima koja utiču na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
Iako je Beograd ponudio i izrazio spremnost da se održi trilateralni sastanak sa prištinskom stranom, šef pregovaračkog tima Prištine Besnik Bisljimi je to odbio, prenosi RTS.
Među temama koje je Beograd predložio da se nađu na dnevnom redu je i pitanje otvaranja mosta na Ibru, i formiranje Zajednice srpskih opština.
Izvor: Radio Slobodna Evropa/RTS
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
