Još od zaključenja osnovnog sporazuma u Briselu prištinski zvaničnici optužuju zvanični Beograd za kršenje istog. Kritike su se samo udvostručile nakon usaglašavanja implementacionog plana u Ohridu marta meseca, prenosi Kossev.
Nakon susreta sa srpskim predsednikom, 2. maja to je učinio i kosovski premijer Albin Kurti.
Kasno u noć iz Brisela je poručio da je na ovom sastanku predao evropskim posrednicima dokument o tome „kako je Srbija od 27. februara, kada je postignut Osnovni sporazum, isti i prekršila“.
„U ovom dokumentu se jasno vidi, činjenično i dokumentovano, da je od 11 članova osnovnog sporazuma, osam njih prekršila Srbija. Samo u martu i aprilu, prekršeno je osam članova. Podneo sam i dokument sa tri izjave predsednika Srbije gde on kaže da se nije složio sa osnovnim dogovorom da se on sprovede u celini“, kazao je kosovski premijer.
Ovaj dokument je u međuvremenu na engleskom objavio kosovski ambasador u Briselu, Agron Bajrami. Isti je podelio na svom Tviter nalogu portparol kosovske vlade, Perparim Krueziu.
Srbija optužena da reinterpretira, poriče i razvodnjava
U uvodu dokumenta se navodi da je Srbija počela da „reinterpretira, poriče i razvodnjava ono što je dogovoreno“ i pre nego „što se mastilo na sporazuma osušilo“.
„Izjave i postupci Srbije pokazuju da njeno rukovodstvo nije zainteresovano za izgradnju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, što je u potpunoj suprotnosti sa onim sa čime se Srbija složila“, poručuje se u dokumentu.
Naglašava se da se Srbija „kontinuirano meša u unutrašnje stvari Kosova do nivoa potpunog podrivanja osnovne funkcionalnosti“ u većinski srpskim sredinama.
Zvanični Beograd je optužen i za nedavni bojkot izbora na Severu Kosova.
„Podsticanje Srba sa Kosova na bojkot i pretnje ustankom je jasna prepreka koja sprečava ne samo normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, već i sprečavanje kosovskih Srba da uživaju beneficije na koje po zakonu imaju pravo od kosovskih institucija“, dodaje se.
U nastavku je iznet spisak onoga za šta iz Prištine tvrde da predstavlja prekršaje zvaničnog Beograda, u odnosu na konkretne članove sporazuma.
Kreće se od preambule sporazuma koji je dogovoren februara meseca u Briselu.
U njoj se navodi da su strane svesne odgovornosti da čuvaju mir, ali i „nepovredivosti granica i poštavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, kao i da su posvećene prevazilaženju nasleđa prošlosti.
„Srbija nastavlja da negira dobro dokumentovane zločine iz prošlosti i nastavlja da koristi jezik klevete protiv desetina hiljada nevinih ljudi ubijenih tokom rata na Kosovu i humanitarne intervencije NATO-a“, naglašava se.
Takođe konstatuju da Srbija „otvoreno preti da će da naruši teritorijalni integritet Kosova“.
Ovakav zaključak izvlače iz izjava srpskog predsednika da su četiri opštine na Severu Kosova „okupirane“.
„Ovo je takođe pretnja miru s obzirom na to da proglašenje dela teritorije okupiranim podrazumeva i obavezu da se ona ‘oslobodi’“, dodaje se u dokumentu.
Bojkot remeti dobrosusedske odnose
Iz Prištine ocenjuju da je prvi član sporazuma koji nalaže „dobrosusedske odnose“ prekršen bojkotom Srba i izlaskom iz institucija, „jer njime žele da se izmene uslovi prethodnih sporazuma i naruši vladavina prava, poredak i politički proces unutar ‘druge stranke’“.
Priština tvrdi i da je prekršen drugi član sporazuma koji nalaže rukovođenje ciljevima principa povelje UN, a posebno onih o „suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava, i nediskriminaciji“.
Podseća se na izjavu srpskog pedsednika iz aprila meseca, da će „Kosovo ostati deo Srbije do kraja njegovog mandata“.
„To je jasno kršenje ovog člana, kao i člana 6, gde se Srbija obavezuje da će se uključiti u proces do konačnog rešenja“, navodi se u dokumentu, uz podsećanje da više srpskih zvaničnika javno tvrdi da neće nikada da priznaju Kosovo.
Krši se i povelja UN-a dodaju, uz naznaku da se to čini lobiranjem srpskog ministarstva spoljnih poslova da pojedine zemlje ukinu priznanje Kosova.
„Ovo je u direktnoj suprotnosti sa obavezama predviđenim Poveljom UN o uzajamnom priznavanju suverene jednakosti jednih drugih, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta“, dodali su.
Sporazum nalaže rešavanje sukoba mirnim sredstvima
Iz ugla Prištine prekršeni je i treći član, koji nalaže da se sporovi rešavaju mirnim sredstvima.
Navode da su direktor Kancelarije za KiM i predsednik Srpske liste pozivali na oslobađanje osobe koja je nedavno uhapšena zbog toga što je navodno palila automobile na Severu.
„Ukoliko ovaj zahtev ne bude ispunjen, Srbija je obećala da će Srbi odgovoriti barikadama na Severu Kosova, što predstavlja direktno kršenje principa mirnog rešavanja sporova. To takođe predstavlja kršenje principa nemešanja u unutrašnje poslove Kosova“, naglašava se.
Kao kršenje četvrtog člana navode to što je srpska delegacija glasala protiv članstva Kosova u SE na sastanku Komiteta ministara krajem aprila, te ujedno navode da je Srbija u više navrata lobirala protiv priznanja Kosova.
Sledeći na listi je član pet koji nalaže da nijedna strana neće da blokira napredak druge na putu ka EU, te da će obe strane da poštuju vrednosti navedene u članovima 2. i 21. Ugovora o Evropskoj uniji.
„Srbija se još uvek nije povukla od svog prethodnog stava da Kosovo ne može da aplicira za status članstva u EU“, navodi se u dokumentu.
Uz naglasak da je važan element člana 2 Ugovora o EU poštovanje manjinskih prava, naglašava se da Srbija „tek treba da dokaže da je voljna i otvorena da razgovara o elementima politike zaštite manjina za sve zajednice, uključujući i Albance u Srbiji“.
Kriminalizacija mirovnog procesa
Sa druge strane, naglašavaju da Vučić „otvoreno optužuje da su izdajice“ sve pripadnike srpske zajednice na Kosovu koji se nalaze na javnim funkcijama, uključujući i ministra za zajednice i povratak, Nenada Rašića.
„To je pokazatelj da Srbija namerava da zadrži predstavljanje Srba na Kosovu pod kontrolom Srpske liste, suprotno vrednostima pluralizma i tolerancije“, dodaje se.
Takođe tvrde i da su srpske institucije uhapsile više Srba sa Severa zbog navodne „izdaje“ i saradnje sa kosovskim institucijama.
„Politika Beograda efektivno kriminalizuje mirovni proces i integraciju Srba u kosovske institucije“, naglašavaju.
Priština pronalazi kršenja sporazuma i u tački sedam koja govori o samoupravljanju za srpsku zajednicu i formalizaciji statusa SPC.
U dokumentu se navodi da Srbija ne poštuje odluku kosovskog Ustavnog suda iz 2015. o Sporazumu koji uređuje pitanje ZSO, kao i pismo bivše visoke predstavnice EU, Federike Mogerini iz iste godine.
Kontrola nad SPC
Kada je reč o pitanju SPC, navodi se da „Srbija vrši punu kontrolu nad Srpskom pravoslavnom crkvom u njenim odnosima sa Kosovom“.
„U ovom kontekstu, nemoguće je da Vlada Kosova pokrene dijalog sa SPC prema Sporazumu. Ovo predstavlja povredu čl. 7(2) na uštrb pristupa koji bi omogućio Vladi Kosova da formalizuje status Crkve kao pravnog lica koje ima pravo da obavlja funkcije u skladu sa Ustavom i zakonodavstvom Kosova“, dodaje se.
Naglašavaju da je insistiranje Srbije na predstavljanju Srpske pravoslavne crkve „direktno kršenje Sporazuma i same prirode Crkve kao nezavisnog aktera“.
Osmi član ovog sporazuma nalaže da će strane da razmene stalne misije.
„Srbija insistira na tome da se ne dozvoli napredak u razmeni stalnih misija na osnovu garancija i imuniteta predviđenih za diplomatsko osoblje“, konstatuje se u dokumentu.
Priština vidi povredu i tačke deset koja nalaže da će strane da uspostave zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja sporazuma, ali i da strane potvrđuju da će da primene sve prethodne sporazume koji su važeći.
U dokumentu se, međutim, optužuje Srbija da odbija da sa Prištinom „planira derogaciiju i ukidanje svih ranijih sporazuma koji su zamenjeni osnovnim i aneksom o implementaciji“.
Dogovor se poštuje do crvenih linija
Priština takođe smatra da Srbija krši 2. tačku implementacionog aneksa koja govori o tome da se strane obavezuju na poštovanje svih članova sporazuma i aneksa i primene ih brzo i u dobroj veri.
„Srbija kontinuirano krši sam sporazum jer njeni institucionalni lideri, uključujući i predsednika, izjavljuju da Srbija nije prihvatila Sporazum na putu normalizacije, već da je prihvatio koncept i da je spreman da radi na implementaciji sporazuma do određenih granica“, poručuju iz Prištine.
Optužuju Beograd i za kršenje duha sporazuma, a zbog navoda o tome da nije spreman da poštuje sporazum u celosti, već do crvenih linija koje obuhvataju protivljenje priznanju i članstvu u UN.
„Srbija odbija da prihvati da je Sporazum pravno obavezujući i insistira na tome da niko drugi ne može proizvoditi pravne posledice po Srbiju osim njenog predsednika i u nekim slučajevima premijera i ministra spoljnih poslova“, zaključuje se u dokumentu.
Z.S./Kossev
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
