Odlazak mladih iz Srbije nije nikakva novost, već višegodišnja praksa. Uprkos “gigantskom” ekonomskom progresu taj trend se nastavlja. Mladi ne veruju u rajsku budućnost koja ih ovde navodno očekuje, u stavranost isprojektovanu u prorežimskim medijima. Vide šta se dešava i sebe u tome ne prepoznaju.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da više od polovine mladih planira da napusti Srbiju. U empirijskoj studiji Fondacije „Friedrich Ebert“ stručnjaci kažu da je u periodu od 2008. do 2015. godine više od 240.000 građana Srbije otišlo iz zemlje, a procene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD-a i Ujedinjenih nacija je da Srbiju godišnje napusti do 49.000 ljudi. Među njima je najviše mladih između 20 i 30 godina, odlaze prevashodno iz ekonomskih razloga.
Što opet ima negativne posledice na domaću privredu. Srbija samo na školovanje ljudi koji kasnije napuste zemlju potroši između 960 miliona i 1,2 miliarde evra na godišnjem nivou, rezultati su istraživanja Vestminsterske fondacije za demokratiju i Instituta za razvoj i inovacije.
Ovi podaci nimalo ne čude, bar ne mlađe generacije, a pogotovo ne one koji su već okusili potragu za poslom. Kako to ide: završi se faks, pa sledi borba na sajtovima za zapošljavanje. Šalju se prijave, prvo u struci, a posle, kad postane jasno da je “vrag odneo šalu”, i van struke. Potencjalni poslodavci često ni ne odgovaraju, pa se šalju nove prijave i tako se začarani krug nastavlja.
Ako se i pronađe posao, to ne znači da je osigurana budućnost, jer su početne plate veoma male, a prilike za napredovanje u praksi slabe. Nema mnogo izuzetaka, kakav je IT-sektor. I kad se napreduje u poslu i dođe do povećanja plate, to je i dalje daleko od pristojnog životnog standarda, a vrlo često daleko i od osamostaljivanja, jer plata jedva da mogu da pokriju režije.
Destinacije odlaska su različite, ali uglavnom se radi o zemljama na zapadu i severu Evropske Unije. Trend “odliva mozgova” iz Srbije počeo je pre tridesetak godina, a kako se iz današnje perspektive čini, neće se promeniti u skorijoj budućnosti.
Loš ekonomski položaj mladih ljudi poslednjih desetak godina nije uticao na odnos snaga na političkoj sceni. Do te mere su fokusirani na odlazak iz Srbije, ili do te mere ne veruju mogućnost u promene nabolje, da jedva da izlaze na izbore, štoima veze i sa razaranjem civilnog društva. Izlaznost na parlamentarnim izborima 2020. zvanično je iznosila samo 49 odsto.
Jedan od presudnih faktora na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022. mogao bi mogla da bude motivacija mladih birača da izađu na birališta. Protekli ekološki protesti su pokazali da postoje problemi u društvu, koji mlade ljude mogu da motivišu da se politički aktiviraju.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
