Foto: AP Photo
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat
Nekadašnji predsednik i pemijer Rusije Dmitrij Medvedev, sada u funkciji zamenika sekretara ruskog Saveta za bezbenost jedan od članova političke elite koja okružuje Vladimira Putina, upozorio je Finsku i Švedsku da ne pristupe NATO-u, jer bi tako postale „zvanične protivnice Rusije“.
„U tom slučaju neće biti razgovora o Baltiku bez nuklearnog oružja“, izjavio je Medvedev. Objasnio je da bi u tom slučaju Rusija bila primorana da pojača svoju bezbednosnu politiku jer bi nanovo morala da se uspostavi tako narušen odnos ravnoteže, a to Rusija do sada nije imala u planu.
Finska vlada u slučaju pristupanja zemlje NATO-u računa sa povećanim rizicima, koje je teško predvideti, i pojačanim pokušajima Rusije da se meša u njena unutrašnja pitanja, piše nemački „Špigel“. List se poziva na bezbednosnu analizu vlade u Helsinkiju o prednostima i manama pristupanja Finske NATO-u koju su u sredu predstavili ministar spoljnih poslova Peka Havisto, ministar odbrane Anti Kaikonen i ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen. Parlament bi naredne sedmice trebalo da razmatra ovu analizu. Moskav je više puta upozoravala Švedsku i Finsku, ne baš tim rečima, ali da im ne pada napat da pristupe zapadnoj vojnoj alijansi.
U rizike finska analiza ubraja očekivane tenzije na 1300 kilometara dugačkoj zajedničkoj granici.
Prednost za Finsku bi bila što bi u tom sluaju upala pod okrilje člana 5 ugovora o članstvu u NATO-u, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, tj. po kome kada je jedna država napadnuta to znači objavu rata čitavoj alijansi.
Prednost za NATO bi bila što bi se u slučaju pristupanja Finske i/ili Švedske teritorija vojne alijanse u Evropi znatno proširila, a granica sa Rusijom bi se udvostručila. NATO bi se značajno primakao strateški važnim ruskim oblastima kakve su polusostrvo Kola ili Sankt Peterburg.
Jedno od pitanja prilikom razgovora o pristupanju alijansi bilo bi vojno prisustvo NATO-a u Finskoj, koja ne bi bila u obavezi da se obaveže da na njenoj teritoriji bude stacionarino nuklearno pružje, stalne baze ili trupe saveznika.
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat, mada nisu članice alijanse? Da li bi se putin usudio da to proveri?
Za Zapad se poštovanje slobodne volje neke zemlje da pristupi NATO-u tumački kao demokratski princip koji bi trebalo poštovati. Moskva širenje NATO-a na istok vidi kao direktnu pretnju sospstvene bezbednsti. Ukrajina upravo plaća skupu cenu pokazne vežbe Vladimira Putina, da neće više tolerisati približavanje NATO-a ruskim granicama.
Sa jedne strane, to deluje obeshrabrujuće za države, pre svega u postsovjetskom podneblju, koje bi htele da pristupe alijansi. Sa druge, teško da bi se i Vladmir Putin upustio u napad na neku članicu NATO-a, pa je vojna alijansa kao garancija bezbednosti i odbrane, što je pomalo bilo zaboravljeno, na velikom dobitku čitave situacije jer je tu ponovo moćan, antidemokratski neprijatlelj sa ekspanzionističkim pretenzijama, od koga je manjim državama potrebna odbrana.
J.H./Spiegel/BBC
Najviše glasova na lokalnim izbori u Budvi osvojili su koalicija „Za budućnost Budve" (ZBB) i lista „Budva naš grad" (BNG), pokazuju preliminarni rezultati. U lokalnom parlamentu ima 33 odbornička mesta
Iz KBC Vojvodine je javljeno da je preminula devojka, jedna od troje teško povređenih u nesreći kad je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Zahtevamo da se u što kraćem roku na slobodu puste svi uhapšeni u Novom Sadu, kao i da se u što kraćem roku uhapse svi koji su odgovorni za pogibiju nedužnih, navedeno je u saopštenju koje je je potpisalo 180 profesora, docenata, naučnih saradnika, istraživača, asistenata i drugih zaposlenih na Filozofskom fakultetu
Kao primer političke neodgovornosti prethodnih vlasti ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je pogibiju ljudi u fabrici „Prvi maj", dodajući da ni tada niko nije ponudio ostavku i da nije tražen opoziv Vlade
U Novom Sadu je održana šestočasovna blokada raskrsnice Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića, kod Železničke stanice, na kojoj je 1. novembra u padu nadstrešnice poginulo 14 osoba, a još troje je teško povređeno.
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
