Foto: AP Photo
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat
Nekadašnji predsednik i pemijer Rusije Dmitrij Medvedev, sada u funkciji zamenika sekretara ruskog Saveta za bezbenost jedan od članova političke elite koja okružuje Vladimira Putina, upozorio je Finsku i Švedsku da ne pristupe NATO-u, jer bi tako postale „zvanične protivnice Rusije“.
„U tom slučaju neće biti razgovora o Baltiku bez nuklearnog oružja“, izjavio je Medvedev. Objasnio je da bi u tom slučaju Rusija bila primorana da pojača svoju bezbednosnu politiku jer bi nanovo morala da se uspostavi tako narušen odnos ravnoteže, a to Rusija do sada nije imala u planu.
Finska vlada u slučaju pristupanja zemlje NATO-u računa sa povećanim rizicima, koje je teško predvideti, i pojačanim pokušajima Rusije da se meša u njena unutrašnja pitanja, piše nemački „Špigel“. List se poziva na bezbednosnu analizu vlade u Helsinkiju o prednostima i manama pristupanja Finske NATO-u koju su u sredu predstavili ministar spoljnih poslova Peka Havisto, ministar odbrane Anti Kaikonen i ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen. Parlament bi naredne sedmice trebalo da razmatra ovu analizu. Moskav je više puta upozoravala Švedsku i Finsku, ne baš tim rečima, ali da im ne pada napat da pristupe zapadnoj vojnoj alijansi.
U rizike finska analiza ubraja očekivane tenzije na 1300 kilometara dugačkoj zajedničkoj granici.
Prednost za Finsku bi bila što bi u tom sluaju upala pod okrilje člana 5 ugovora o članstvu u NATO-u, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, tj. po kome kada je jedna država napadnuta to znači objavu rata čitavoj alijansi.
Prednost za NATO bi bila što bi se u slučaju pristupanja Finske i/ili Švedske teritorija vojne alijanse u Evropi znatno proširila, a granica sa Rusijom bi se udvostručila. NATO bi se značajno primakao strateški važnim ruskim oblastima kakve su polusostrvo Kola ili Sankt Peterburg.
Jedno od pitanja prilikom razgovora o pristupanju alijansi bilo bi vojno prisustvo NATO-a u Finskoj, koja ne bi bila u obavezi da se obaveže da na njenoj teritoriji bude stacionarino nuklearno pružje, stalne baze ili trupe saveznika.
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat, mada nisu članice alijanse? Da li bi se putin usudio da to proveri?
Za Zapad se poštovanje slobodne volje neke zemlje da pristupi NATO-u tumački kao demokratski princip koji bi trebalo poštovati. Moskva širenje NATO-a na istok vidi kao direktnu pretnju sospstvene bezbednsti. Ukrajina upravo plaća skupu cenu pokazne vežbe Vladimira Putina, da neće više tolerisati približavanje NATO-a ruskim granicama.
Sa jedne strane, to deluje obeshrabrujuće za države, pre svega u postsovjetskom podneblju, koje bi htele da pristupe alijansi. Sa druge, teško da bi se i Vladmir Putin upustio u napad na neku članicu NATO-a, pa je vojna alijansa kao garancija bezbednosti i odbrane, što je pomalo bilo zaboravljeno, na velikom dobitku čitave situacije jer je tu ponovo moćan, antidemokratski neprijatlelj sa ekspanzionističkim pretenzijama, od koga je manjim državama potrebna odbrana.
J.H./Spiegel/BBC
Policijski inspektori uz asistenciju službenih pasa danas su zabarikadirali prostorije studentske liste u Aranđelovcu, navodno u svrhu obezbeđenja, dok se očekuje dolazak predsednika Aleksandra Vučića
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
