Preminuo još jedan građanin: Zašto Hitna pomoć ne ide u Kaluđericu?

Starijem muškarcu koji je u sredu preminuo od infarkta, nije ukazana hitna pomoć. Za stanovnike Kaluđerice broj 194 ne važi, jer beogradska Hitna pomoć navodno nije nadležna za ovo naselje, preneo je N1.

Ovo je drugi slučaj za manje od mesec dana, da se služba Hitne pomoći ne odaziva na pozive stanovnika ovog naselja, ali ni bilo ko drugi. Komšije preminulog čoveka pokušavale su da dobiju hitnu službu Doma zdravlja Grocka, ali oni nisu imali raspoloživo vozilo.

Radnici tog Doma zdravlja poslali su ih u Dom zdravlja u Vinči, a zatim u Dom zdravlja u Kaluđerici. Čovek je preminuo tokom puta.

Nedavno je tako život izgubila i devojka Sara Petković (22) iz Kaluđerice. Čekajući Hitnu pomoć zbog napada astme, umrla je u dvorištu porodične kuće.

„Vreme” je tada pisalo da se o umrežavanju svih hitnih službi i jednom broju za Hitnu medicinsku pomoć, u Srbiji priča skoro dve decenije.

Dejan Zejnula predsednik pokreta „Pravo na život – Meri“ rekao je tom prilikom za „Vreme” da je mnogo života je u poslednjih nekoliko godina izgubljeno zbog neorganizovanosti.

Ljudi umiru zbog birokratskih propusta

O reorganizaciji službe hitne pomoći poslednji put se govorilo 2022. godine. Govorilo se se tada da je plan reorganizacije razrađen kroz projekat „Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite“, koji je rađen sa Svetskom bankom.

Tada je rečeno da će Srbija preuzeti danski model rada hitne službe koji bi podrazumevao nova vozila Hitne pomoći u kojima je biti GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučene medicinske tehničare, ali i vozače.

Zejnula je rekao da je danas u Srbiji sve prepušteno rukovodiocima hitnih službi, a da nema jedinstvenog akta o organizaciji i radu tih službi.

Čija je odgovornost?

Zakon o zdravstvenoj zaštiti je usvojen 2019. godine.

„U njemu jasno piše, način i organizaciju rada potpisuje ministar. Dakle, način i organizacija rada treba da postoji kao akt. Mi pet godina taj akt nemamo i sve se svodi na intuiciju i slobodnu procenu samih direktora zdravstvenih ustanova”, rekao je ranije Zejnula za „Vreme”.

Dodoa je da zbog ovakvih slučajeva najveća odgovornost Ministarstva i ministra zdravlja.

„Mi smo kao organizacija imali dobru saradnju sa prethodnim ministrom Lončarem. Od kada je došla ministarka Danica Grujičić ukazivali smo i na propuste Ministarstva i slali predloge, nikada nismo dobili odgovor”, precizirao je.

Kao dodatni problem navodi to što Ministartsvo pokušava da isključi organizacije i pacijente iz unapređenja sistema, uz obrlazloženje da nisu medicinski obrazovani.

„Ali zaboravlja se da radi o našim životima”, zaključio je Zejnula.

Naselje Kaluđerica, u kojem kuće mahom nisu legalizovane, spada pod opštinu Grocka. Na ovoj teritoriji živi 84.000 građana u 15 naselja i nikome nije jasno kome treba da se obrate kada im je potrebna Hitna pomoć.