BiH: Predizborna politička kriza

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za 2. oktobar, a pripreme, i tehničke i političke, su počele.

Centralna izborna komisija (CIK) počela je sa štampanjem 14 miliona glasačkih listića na kojima će se glasati za Parlament, entitetske parlamente i kantonalne skupštine i za Predsedništvo BiH, a očigledne su i nesuglasice između partija koje predstavljaju konstitutivne narode.

Najnoviji primer je novonastala politička provokacija zbog dokumenta Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića „Stav SDA o aktuelnoj krizi u Bosni i Hercegovini i predlozi za njeno rešenje“ u kojem je optužila Srbiju i Hrvatsku za nepoštovanje Dejtonskog sporazuma.

„Najteža povreda Dejtonskog mirovnog sporazuma od Srbije i Hrvatske se ogleda u podršci, otvorenoj ili prikrivenoj, politikama u BiH, koje imaju destruktivnu ulogu i koje teže dodatnim teritorijalnim i etničkim podelama u zemlji“, navedeno je, između ostalog, u dokumentu.

SDA je optužila Srbiju i Hrvatsku da su od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma preduzele niz koraka koji su suprotni mirovnom sporazumu ili su, kako je navedeno, namerno propustile da preduzmu korake koje su bile obavezne poduzeti.

Ističu da Srbija izbegava da sa Bosnom i Hercegovinom zaključi ugovor o državnoj granici, zahtevajući da se pre zaključivanja izvrši razmena teritorija, koja se uglavnom odnosi na granicu na reci Drini čiji potencijal Srbija koristi bez naknade. Srbiji se zamera i da „otvoreno štiti ratne zločince sa jedne strane, a sa druge strane, zloupotrebljavajući princip univerzalne nadležnosti, hapsi i procesuira građane Bosne i Hercegovine, pripadnike Armije Bosne i Hercegovine za koje jedino može biti nadležan Sud BiH“.

U stranci Bakira Izetbegovića kažu da su „destabilizujući faktori u BiH“ najveće stranke bosanskih Srba i Hrvata, SNSD Milorada Dodika  i HDZ Dragana Čovića. Navodi se da članovi tih partija „na različite načine uskraćuju prava uglavnom Bošnjacima“. Smatraju i da je BiH konstantno na udaru secesionističkih pretnji Dodikove SNSD, kao i agresivne kampanje HDZ za izmenu Izbornog zakona i Ustava Federacije.

„U prikazivanju BiH kao nefunkcionalne države, SNSD-u i HDZ-u svesrdno pomažu susedne Srbija i Hrvatska. Najviše štete nanosi se Bošnjacima“, stava je vrh SDA.

Na ovaj dokument, prvi je i u svom stilu reagovao član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Lider bosanskih Srba smatra da SDA vodi „šizofrenu politiku jer istovremeno traži jačanje državnih institucija i ne prihvata novu ustavnu realnost u BiH od 1995“, kao i da postoje i „elementi šovinizma“, jer je poruka SDA da Srbe i Hrvate ne treba pitati ni za šta.

„SDA je propala politika, BiH je propala država i nama u RS neće ništa nametnuti“, rekao je Dodik.

Po ko zna koji put on je pozvao zvanični Beograd i Srbiju da se „aktivnije uključi u rešavanje unutrašnjih pitanja“ u Bosni i Hercegovini kao jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma.

Oštre reakcije došle su i iz političkih krugova hrvatskog naroda u BiH. Hrvatski narodni sabor (HNS), kišobran svih hrvatskih partija u BiH, ocenio je da SDA pomenutim dokumentom direktno ruši „ustavnopravni poredak BiH i Dejtonski mirovni sporazum“, jer beskrupulozno žele da se vodi politika „dominacije jednog naroda“. Hrvatske stranke stava su i da je pismo napisano u kontekstu izborne kampanje.

„Prebrojavaju se, a neke bi slali u vagone, što već u zadnje vreme javno zagovara i predstavlja ustaljeno ponašanje političkog Sarajeva“, saopštio je Hrvatski narodni sabor.

S.P. /Klix.ba/N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com