Potpirivanje zlatne groznice

I pored toga što je Dundee Precious Metals (DPM), sa svojom ćerka firmom Avala Resources d.o.o., prisutan na prostoru opštine Žagubica od 2006. godine, radeći na Projektu istraživanja i eksploatacije rude zlata na potezu “Potaj Čuka – Tisnica”, dugo nije bilo moguće naći nikakve informacije, sapštene ili publikovane, ni o hemijskom, ni o mineraloškom sastavu rude koju DPM namerava da eksploatiše. Tek se iz Studije “Prostorni plan područja posebne namene….” (Prostorni plan područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom prostoru “Potaj Čuka – Tisnica” kod Žagubice; Elaborat za rani javni uvid, U Beogradu, septembra 2021. god.), vidi namera o otvaranju rudnika, o načinu eksploatacije i dobijanja zlata, sa natuknućem o prisustvu pirita u sastavu rude i njegovom mogućem uticaju na okolinu.

Hemijski i mineraloški sastav ležišta rude “Potaj Čuka – Tisnica” mogao se izvesti na bazi sastava dva bliska rudna tela, Tenka i Čoka Marin. Naime, i u rudnom telu “Potaj Čuka – Tisnica” treba očekivati, pored zlata i srebra, i minerale bakra, cinka, olova, arsena, gvožđa (pirit i arsenopirit), kadmijuma, žive i nikla. Verovatno i još nekih obojenih metala. Drugim rečima, i u ovom rudniku treba očekivati polimetaličnu rudu, čija eksploatacija i prerada mogu imati odgovarajući štetan uticaj po okolinu, ukoliko se ne primeni kompleksna tehnologija koja bi držala pod kontrolom sva jedinjenja hazardnih metala, koja nastaju u procesu ekstrakcije zlata. Međutim, kompleksna tehnologija podrazumeva veća investiciona ulaganja, veće operativne troškove, kvalifikovanu radnu snagu, što bi sve uticalo na ekonomsku i ekološku održivost projekta…

Pročitajte ceo tekst Velizara Stankovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (6. aprila)

Pretplatite se na digitalno izdanje