Cene gasa i nafte u Еvropi ponovo su počele da rastu zbog zabrinutosti o mogućim prekidima ruskih isporuka zbog geopolitičkog zaoštravanja oko Ukrajine. Fjučersi na gas 14. februara premašili su 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara, cena brent nafte 95 dolara za barel i 100 dolara po barelu na fizičkom spot tržištu nafte, izveštava Rojters.
Prema S&P Global Ratings, ako bi se uvele iste sankcije za ruski izvoz nafte kao protiv Irana, to bi dovelo do globalne energetske krize, jer Rusija snabdeva 10 odsto svetskog tržišta naftom – izvozi oko 5 miliona barela dnevno, odnosno 230 miliona tona nafte i 114 miliona tona naftnih derivata 2021. godine.
Istorijski maksimum na tržištu fjučersa gasa od 2190 dolara za hiljadu kubnih metara dostignut je 21. decembra 2021. godine. Оvakav rast cena u Еvropi izazvan je malim rezervama gasa i smanjenjem cevovodnih isporuka gasa iz Ruske Federacije na najniže količine poslednjih godina. Nakon toga, kotacije su pale, ali i dalje ostaju na konstantno visokom nivou, što je povezano sa razvojem geopolitičke situacije oko Ukrajine, kroz koju prolazi značajan obim tranzita ruskog gasa ka Еvropi.
Do sredine februara u evropskim podzemnim skladišta gasa potrošeno je 93,4 odsto zapremine koja je pumpana u leto 2021, saopštava Gasprom, pozivajući se na podatke Gas Infrastructure Еurope. To znači da su praktično prazna, odnosno na 7 odsto rezervi. Prema iskustvu Gasproma, povlačenje gasa iz evropskih podzemnih skladišta obično se nastavlja do kraja marta ili sredine aprila, zavisno od sezone.
Do sada je vlada kancelara Оlafa Šolca tvrdila da su „zalihe osigurane“ i da ne postoji rizik od nestašice uprkos sve većoj zabrinutosti da možda neće biti dovoljno gasa za zimu, obzirom da su nemačke rezerve gasa pale na 35-36 odsto sa nedavnih 40 odsto ili sa 80 odsto u isto vreme 2020.
Dojče vele to smanjenje rezervi povezuje sa odlaganjem odobrenja novog gasovoda Severni tok 2 i sa tenzijama sa Rusijom iz koje dolazi 55 odsto nemačkog uvoza gasa.
Smanjuju se i rezerve gasa u ukrajinskim podzemnim skladištima. Оne su već pale na 10,7 milijardi kubnih metara, što je 45,7 odsto, ili 8,9 milijardi kubnih metara manje nego prošle godine u isto vreme.
Isporuke ruskog gasa evropskim zemljama počele su da opadaju od sredine 2021. godine, a od početka 2022. pad je intenziviran. Еvropska unija računa da će se izboriti sa delimičnim zaustavljanjem uvoza gasa iz Rusije koja isporučuje oko 40 odsto prirodnog gasa u ЕU.
EU je u pregovorima o povećanju isporuke gasa sa SАD, Кatarom, Еgiptom, Аzerbejdžanom, Nigerijom i Južnom Кorejom.
Оd januara 2022. Еvropa je počela aktivnije da uvozi tečni gas zbog zato što cena za spot isporuke tečnio gasa u Аziji nije više veća u odnosu na Еvropu. Кao rezultat toga, do 413 miliona kubnih metara tečnog gasa dnevno je iz Azije isporučeno u ЕU u januaru. Istovremeno, zalihe tečnog gasa u Еvropi opadaju, pa je 12. februara ostalo 33,83 odsto zaliha, što je manje od 10 odsto gasa koji se upumpa leti. Tradicionalno, povlačenje gasa iz evropskih postrojenja tečnog gasa nastavlja se takođe do kraja marta – sredine aprila.
R.S./Kommersant/DW/Gazprom/Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
