Pjotr Nikitin i Vladimir Volohonski, ruske antiratne aktiviste koji su došli u Srbiju nakon što je Rusija napala Ukrajinu, samo su neki od Rusa koji su se suočili sa neprijatnosima zbog svojih stavova koji se razlikuju od zvanične ruske politike.
Nikitin je zadržan na beogradskom aerodromu i nije mu bio dozvoljen ulaz u Srbiji iako je imao uredna dokumenta, a Volohonskom, koji je i opozicioni političar iz Sankt Petersburga, bio je odbijen privremeni boravak u Srbiji.
Od početka ruske invazije kroz Srbiju je prošlo više od 200.000 Rusa, a kako piše Radio Slobodna Evropa, prema podacima od 15. maja ove godine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo njima, u Srbiji boravi gotovo 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Pjotr Nikitin, osnivač ruske nevladine mirovne organizacije Rusko demokratsko društvo, kaže za portal “Vemena” da je broj Rusa koji imaju probleme sa srpskom administracijom zbog svojih stavova i antiratnih aktivnosti ipak već od onoga što se čuje u javnosti.
Nikitin navodi da je on dobio stalno nastanjenje i to je ono što se dobija pre srpskog državljanstva, ali da poznaje Ruskinju koja je ispunila sve uslove za dobijanje državljanstva Srbije, ali ga na kraju nije dobila zbog aktivizma.
Kako dodaje, to na kraju nije uticalo na njeno pravo boravka u Srbiji i nastavila je da živi sa stalnim nastanjenjem.
“Ako neko zaista predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost, a onda im se dozvoli da nastavi da živi tu kao i pre, samo što mu ne daju državljanstvo, to nema smisla”, kaže Nikitin.
Cilj sve većeg pritiska na državljane Rusije, smatra Nikitin, jeste da prekinu svoje aktivnosti u Srbiji.
“Žele da nas preplaše kako više ne bismo javno iznosili svoje stavove. Očigledno da žele da pošalju poruku svim Rusima i generalno strancima u Srbiji da mogu biti tu, ali da ne smeju biti aktivni”, uveren je Nikitin.
Svi ovi pritisci sa kojima se suočavaju antiratni aktivisti, kao i dovođenja u pitanje njihov boravak u Srbiji i predstavljanje njih kao pretnju po državnu bezbednost uticalo je, prema rečima Nikitina, na to da neki od njih koji su dolazili na mitinge to više ne čine.
“Većina Rusa u Srbiji je i dalje u nezavidnoj situaciji. Neki od njih već imaju privremeni boravak, neki od njih i dalje koriste bezvizni režim, pa tako na svakih trideset dana izlaze i ulaze u zemlju i naravno da ih i ovi incidenti brinu”, kaže Nikitin.
Dodaje kako misli da je čitav problem nastao jer su uspeli da izvedu priličan broj ljudi na ulice, oko hiljadu ljudi, još u decembru, pa su to ponovili i u februaru i da se to nije dopalo “moskovskim prijateljima šefa BIA, Aleksandra Vulina”.
“Njihov interes je slika da je ceo ruski narod uz Putina, tako da im ruska antiratna aktivnost uopšte ne odgovara.”
Pročitajte još Mole se Vučić i Brnabić da obustave progon antiratnih ruskih aktivista
Na pitanje kako se bore sa ovim, Nikitin odgovara da je ono što oni pokušavaju jeste da što više budu prisutni u javnosti, preko otvorenih pisma, peticija…
“Uradili smo dve stvari. Sastavili smo otvoreni apel predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić sa zahtevom da se prekine progon antiratnih Rusa”, kaže on i dodaje da su takođe, poslali i otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću, kao i šefu BIA Aleksandru Vulinu sa pitanjem šta od njihovih aktivnosti predstavlja pretnju po državnu bezbednost.
Uz sve to, ističe Nikitin, po Ustavu Srbije oni, iako su strani građani, imaju ista prava kao i srpski državljani, osim ako Ustav ne određuje drugačije.
“Pravo slobode okupljanja, slobode govora, jesu osnovna ljudska prava koja uopšte nisu vezana za državljanstvo. S toga srpska vlast je u obavezi da ovo garantuje svima koji se nalaze na teritoriji Srbije bez obzira na njihovo državljanstvo, pa i nama”, kaže Nikitin.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
