Genetske razlike naroda bivše Jugoslavije praktično ne postoje, jedan je od zaključaka višegodišnje studije o poreklu stanovništva na Balkanu.
Za istraživanje prikupljeno više od 200 uzoraka širom Balkana, iz Hrvatske, Severne Makedonije, Albanije, Grčke. Iz Srbije je u ispitivanju korišćeno i 100 uzoraka iz Viminacijuma.
Dr Karles Lalueza Foks, profesor na Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni i direktor Prirodnjačkog muzeja u Barseloni, koji je bio na čelu tima učesnika ove naučne studije, rekao da je „dobijena opšta slika populacije na Balkanu u poslednjih 3.000 godina. Bilo je mnogo iznenađenja. Primera radi, u Viminacijumu smo našli osobu koja je tamo sahranjena, a poticala je iz istočne Afrike. Sad radimo da utvrdimo njegovo poreklo. Radi se o muškarcu iz podsaharske Afrike što je bilo daleko van granica Rimskog carstva“, kaže Foks.
Proučavan je genetski kontinuitet stanovnika Balkana od bronzanog, preko gvozdenog doba do Rimske imperije, i zaključeno je da do propasti Rimskog carstva i kasnije na Balkanu ne postoji slovenski genom, ili, u prevodu, da su Sloveni tek posle toga naselili Balkan.
„Ali smo zato imali komponentu autohtonog balkanskog genoma, od populacije koja je naseljavala ove predele“, objasnio je dr Miodrag Grbić sa Univerziteta Vestern Ontario i gostujući profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.
Ko su bili ti autohtoni Balkanci, ne zna se.
Sloveni su na Balkan došli sa teritorije današnje Poljske i Ukrajine, pokazali su molekularni markeri.
Dr Foks kaže da su iz slovenskih uzoraka otkrili tragove porekla ljudi iz severne i centralne Evrope. „Još uvek ne možemo tačno da odredimo mesto sa kog su došli“, kaže dr Foks.
U studiju je bila uključena i moderna srpska populacija, što je po dr Foksu dalo zanimljive rezultate.
Naime, uočen je uticaj Slovena na čitavom Balkanu, kao i da je na ovim prostorima udeo tzv. autohtonog i slovenskog gena podjednak
„Prikupljen je reprezentativni uzorak sa svih područja gde srpska populacija živi i onda smo mogli da uporedimo kakvo je stanje moderne srpske populacije u odnosu na genetsku istoriju zapisanu u DNK“, kaže Miodrag Grbić.
Na kraju, zaključak studije je da genetske razlike među narodima bivše Jugoslavije među kojima su Srbi, Hrvati, Crnogorci i Makedonci gotovo da ne postoje. Još jednom dokazujući da biologija i genetika ne poznaje kulturološke niti bilo kakve slične podele.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
