Televizor priključen na kompjuter uključen je čitav dan otkako je počeo prenos Vidovdanskog protesta. Gleda se prenos televizije N1. Nekoliko ljudi, konobari i vlasnici lokala u Starom gradu u Budvi, prati svaki minut skupa u Beogradu i svaki korak koji desetine hiljada okupljenih prave.
Paralelno prate televizijski program i društvene mreže.
Jednom od prisutnih supruga i deca upravo su uspeli da se sastanu na Slaviji, dok on iz minuta u minut prati njihove lokacije na telefonima.
Nije sport
Udubljenost u dešavanja prekida pitanje jedne devojčice koja dolazi u lokal i zbunjeno izgovara: “Koji je ovo sport?”.Verovatno je naviknuta na slične scene kada se u lokalu prate sportski događaji.
„Nije sport, već je protest u Beogradu”, dodaje jedan od prisutnih.
„Pa, ima smisla, možda bi se protesti mogli svrstati u novu sportsku disciplinu”, dobacuje neko uz osmeh.
Neko odlučuje da prebaci kanale i vidi kako protest prenose srpski prorežimski mediji. Nekoliko minuta provedi se uz Informer i Kurir televiziju, pa nazad na N1.
Dolazi novi gost i pita: “A što gledamo N1 samo? Daj da vidimo i drugu stranu”.
„Gledali smo – dosadno je”, odgovara čovek koji je prethodno prevrteo kanale i ostavlja uključenu N1 televiziju.
Okupljeni komentarišu saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova da je na skupu 36.000 ljudi.
„Pa i prošli put su saopštii da je bilo tri, četiri puta manje“.
Ima li sličnosti sa rušenjem Mila?
A ima li sličnosti između višegodišnjeg rušenja Mila i pokušaja rušenja vlasti u Srbiji?
Višemesečni protesti i liturgije pratili su pad crnogorskog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića 2023. godine koji je na vlasti bio više od 30 godina. Kap u čaši punoj nezadovoljstva bile su razmirice oko položaja SPC-a u Crnoj Gori.
Doprineli su protesti i liturgije, odnosno pomešani stavovi oko položaja crkve u Crnoj Gori.
Uz komentar da se nada da će i u Srbiji protesti dovesti do promene režima, jedan od gostiju poredi prteste u Srbiji sa situacijom u Crnoj Gori pre nekoliko godina.
„Ima sličnosti. I mi u Crnoj Gori bili smo odlučni i istrajni, kao danas građani u Srbiji predvođeni studentima”, govori mi.
Razlika je što je u Crnoj Gori crkva bila napadnuta, dodaje.
„Ma isto je – Milo je napao crkvu, Vučić je udario na decu”, odgovara mu gospodin čija su deca na skupu u Beogradu.
Šta će biti posle 21 sati?
Svi strpljivo čekaju 21 sati, da vide šta će se dogoditi.
Mnogi se nadaju da će se u subotu uveče situacija u Srbiji promeniti, da će Aleksandar Vučić, predsednik republike, priznati poraz.
Među okupljenima je nekoliko Srba na privremenom radu na crnogorskom primorju.
Tu je i devojka, studentkinja, poreklom Crnogorka, koja studira u Novom Sadu.
I ona prati program i komentariše informacije koje od kolega iz Beograda dobija.
Nije do danas čula da je „Srbija voz” zaustavila saobraćaj.
U nadi da će se stvari u Srbiji promeniti, ironično govori: “A i ja sam našla kada da tražim srbijansko državljanstov”, komentariše ona ironično.
Svi se nadaju nekakvoj promeni, ali nisu najoptimističniji.
„Sve je isto kao svaki put”, govori jedan od njih, poreklom Beograđanin, dodajući da ga nervira kada govornici s telefona čita govor, što jedan od učesnika protesta upravo radi.
Svi očekuju nešto novo i nadaju se promeni.
Na promenu zovu i studenti koji su pred subotnji protest dali građanima „zeleno svetlo” i pozvavli ih da se uključe u promene.
