Foto: AP Photo/Michael Probst
Evropska komisija je odobrila šest milijardi evra kao pomoć za ekonomski rast Zapadnog Balkana. Uslov za Srbiju da povuče deo tih sredstava je da primeni Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom
Članice EU spremne su da daju zeleno svetlo za plan ekonomskog rasta za Zapadni Balkan, ali da napredak u vladavini prava i usklađenost sa spoljnom politikom EU budu uslovi za korišćenje novca.
U slučaju Srbije, dodatni uslov za korišćenje sredstava iz plana od šest milijardi evra koji je u novembru predložila Evropska komisija je i primena sporazuma o normalizaciji sa Prištinom, objavio je RTS.
„Zemlje članice načelno podržavaju predloženi koncept i iznos plana, ali insistiraju na čvrstim uslovima. Zemlje regiona koje ne napreduju ili nazaduju u vladavini prava ne mogu da računaju na dodatna sredstva. Isto važi i za usklađenost sa spoljnom politikom EU“, naveli su diplomatski izvori.
Članice su već započele internu raspravu o odobravanju plana za Zapadni Balkan.
Konačna odluka bi mogla da bude doneta u februaru, ako do tada bude postignut dogovor o rebalansu budžeta EU, koji je odložen zbog veta Mađarske na finansijsku pomoć Ukrajini.
Belgija, kao predsedavajuća EU, želi da debata o planu za Balkan i razgovori o tome sa Evropskim parlamentom budu završeni pre evropskih izbora u junu, kako primena plana ne bi morala da čeka na formiranje nove evropske administracije, navode izvori u Evropskom savetu.
Usporavanje pregovora
Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra, od čega su dve milijarde nepovratna sredstva.
Reč je o dodatnim, novim sredstvima u odnosu na predpristupne IPA fondove koje Srbija i druge zemlje kandidati već imaju na raspolaganju.
Plan Evropske komisije podrazumeva i postepenu integraciju privreda Zapadnog Balkana u sedam sektora zajedničkog tržišta EU već tokom faze pristupanja.
Primenom plana Srbija bi, okvirno, mogla da udvostruči iznos bespovratnih sredstava, koji je trenutno na nivou od oko 200 miliona evra godišnje, ali diplomatski izvori navode da bi postavljeni uslovi, koji već usporavaju pregovore Srbije o članstvu, mogli da utiču i na korišćenje sredstava iz budućeg fonda za rast.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
