Pijanista nakon hapšenja: Konje treba vratiti gde im je mesto i privezati ih

Poznati arhitekta, street art umetnik, profesor, slikar vajar Andrej Josifovski Pijanista u utorak je bio priveden i satima saslušavan u policijskoj stanici u Majke Jevrosime zato što je na postamentu spomenika ispred Skupštine Srbije napisao „Mama, kako to da su konji zajahali ljude“.

Ponovo na slobodi, kod kuće, za portal „Vremena“ objašnjava sa kojom je idejom, na sasvim adekvatnom mestu, napisao to što je napisao.

Foto: Pijanista/Instagram

„U izjavi policiji sam rekao da je rečenica ‘Mama, zašto su konji zajahali ljude’ pitanje koje je moj otac uputio svojoj majci pre oko 60 godina kada su prolazili ispred Doma narodne skupštine“, kaže Pijanista.

Ovaj grafit koji je u utorak posle podne ispisao veštačkim snegom koji se pere običnom vodom, čita Pijanista svoj odgovor iz policijskog zapisnika, je reminiscencija na taj događaj na postamentu ispod skulptura poznatog vajara Tome Rosandića gde u njegovoj predstavi konji jašu ljude. Ta skulptura je i bila inspiracija za takvo pitanje.

„Tako da“, kaže kroz smeh, „zovite mog tatu, nisam samo ja kriv“.

Opkoljavanje ispred Skupštine

A da li mu je palo na pamet da bi zbog toga mogli da ga privedu?

„Iskren da budem, nisam baš razmišljao u tom pravcu. Jesam pomislio da je to Skupština, da tu ima stalno policije, ali da bi to moglo da se reši na licu mesta, da mi uzmu ličnu kartu, napišu neku prijavu. Međutim, oni zaista sjajno reagauju na moje performanse i instalacije – svaki put od toga naprave vest“, priča Josifovski.

Kaže da je bio potpuno sam. Mislio je da će proći kao kada je na Vukovom spomeniku napravio intervenciju citirajući jednog ministra koji je rekao „piši kao što je napisano, čitaj kao što govoriš“, da će fotografisati svoj grafit, da će posle biti opran i da će se na tome zvršiti.

Pročitajte još Pijanista priveden zbog ispisivanja grafita

Međutim, policija je munjevito reagaovala, opkolila ga, u jednom trenutku je izbrojao njih devetoricu.

„Tako da“, kaže ponovo kroz smeh, „nisam bio spreman za to“.

Nisu ga do sada nikada privodili, ranije je zbog svojih instalacija i performansa dobijao pozive da se javi u policijsku stanicu, pa se pozivima odazivao.

„Nema oštećenja, nema dela“

Ispred Skupštine su ga držali jedno sat i po, a posle je u policijskoj stanici što čekajući, što odgovarajući na pitanja proveo dva i po sata. Prvo se pojavilo obezbeđenje Skupštine, onda su došli neki ljudi koji se nisu predstavili, a ličili su na inspektore, pa je onda došla policija, pa je onda svako od njih pravio neke zapisnike. Onda je u policijskoj stanici čeko da se izvrše uviđaj i forenzika.

Posle su došli da ga saslušaju, a najbolja rečenica koju je čuo dok su policajci međusobno razgovarali je bila „nema oštećenja, nema dela“.

„Mislim da ih je moj sneg iznenadio (sneg u spreju), baš kao i putare u Srbiji. Ne znaju kako protiv tog veštačkog snega da se bore, jer ja sam naravno to napisao tako da može da se opere vodom. I drago mi je da je umetnost pobedila, da je ponovo poruka poslata i da je, što se toga tiče, sve prošlo baš kako sam i zamislio“, priča Pijanista za portal „Vremena“.

A policajci su, kaže, bili zaista kulturni. Oni neidentifikovani ljudi ispred Skupštine su bili, doduše, na ivici bezobrazluka, ali ih je on kulturno vratio na podešavanje. Jedan je hteo nešto da mu objašnjava o umetnosti, pa je njemu održao brzinski čas istorije umetnosti. Drugi je pokušao da mu objasni kako uništava grad, pa je on njemu objasnio šta sve radi na festivalu na Bežanijskoj kosi. Treći je pokrenuo tužnu priču kako će im smanjiti plate, njemu je rekao da nije on kriv za to.

„U principu je“, zaključuje, „sve bilo kako treba“.

I koja je poruka na kraju ovog neočekivano dramatizovanog performansa?

„Mislim da je veoma važno da se konji vrate gde im je mesto, da se privežu i da nastavimo da živimo dišući širokim, slobodnim plućima. Pre tri godine 18. decembra je postavljen svetleći spomenik ispred Skupštine Beograda (u obliku falusa). Mislim da taj dan treba proslaviti“.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com