Vlast koja počne da mlati i hapsi studente je gotova. Zanimljivo je da Vučić i Dačić ne uviđaju da im se istorija ponavlja. Devedesetih ih je oduvao Otpor. Evo biće uskoro četvrt veka od Petog oktobra
„Studentski protest 1996/1997. bio je izuzetan moralni čin jedne generacije koja je na direktan i politički ubojit način izrazila neslaganje, ne samo sa izbornom krađom u Srbiji (nakon lokalnih izbora ’96), već i neslaganje sa ukupnim stanjem u zemlji. Nije fraza: nema reči kojima se verno može opisati ta bujica šarma, ljudske upornosti i političke zrelosti“, pisao je svojevremeno glavni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković.
Godina 2024. i 2025. studenti su ponovo pokrenuli narodni otpor jednoj drugačijoj, ali jednako sumanutoj i odnarođenoj, kleptokratskoj vlasti. Kao i onda, i sada vlastodršci deluju nemoćno pred upornošću, doslednošću, nepodmitljivošću, neustrašivosti mladih ljudi. Kao i onda, i sada raste histerija u vrhu partijske države i njenog vođe jer nikako ne uspevaju da sklone studente sa ulica. Istorija se ponavlja: Aleksandar Vučić se kao onomad Slobodan Milošević latio pendreka i dao nalog policiji da mlati i hapsi mlade ljude ne bi li ih zastrašio. Podseća sve to na onu poučnu priču o škorpiji i žabi.
Naravno da postoje velike razlike. Suštinska je da je Otpor imao veliku pomoć zapadnih zemalja, a da današnji srpski studenti nemaju nikakvu podršku razvijenih demokratija, osim verbalnu pojedinih političara. Naprotiv, za razliku od Slobodana Miloševića, Vučić je taj koji se umiljava državnicima sa Zapada, obećava da će da ispuni šta od njega traže, pa ga i dalje nisu pustili niz vodu, mada im je jasno sa kime imaju posla. Tu je lekciju današnji predsednik Srbije naučio.
Druga je da se onomad građanska opozicija ujedinila u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), da se Zoran Đinđić iskristalisao kao njen lider, a Vuk Drašković otpao iz petooktobarske priče jer nije prepoznao istorijski trenutak. Danas je i posle 13 godine vlasti Srpske napredne stranke i braće Vučić opozicija i dalje razjedinjena, opterećena sujetama partijskih lidera i potrebom pojedinaca da se nametnu kao vođe opozicije. DOS je bio ozbiljan politički faktor i sarađivao je sa Otporom, današnja opozicija je sama sebe u opštoj narodnoj pobuni protiv bezakonja i krađe marginalizovala.
Od pokreta u partiju
I dalje.
„Tamo gde otporaši vide svoj glavni adut – u nekoj vrsti političke ’nevinosti’ – leži i njihov potencijalni glavni problem: otporaši su, i nakon prerastanja studentskog u ’narodni’ pokret, ipak doživljeni kao organizacija mladih i nedovoljno iskusnih ljudi“, pisala je u „Vremenu“ Vera Didanović.
Otpor se tek po svrgavanju Miloševića transformisao u političku partiju. „Mi smo jedina organizacija koja nema podmladak, nego postarak“, govorili su otporaši početkom ovog veka. Izbornu pobedu protiv Miloševića izvojevao je DOS koji je izbacio Vojislava Koštunicu da se na predsedničkim izborima 2000. godine kandiduje protiv Miloševića.
Današnji studenti su shvatili da od opozicionih političkih partija nema nikakve vajde. Zato se spremaju da na parlamentarnim izborima, kad god da budu raspisani, učestvuju sami, sa sopstvenom izbornom listom.
Otpor je na parlamentarnim izborima 2023. godine prošao katastrofalno, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi danas studentska lista pobedila na izborima.
Počelo je kao „igra“
“U leto 2000. godine, Otpor se Srbijom, najviše među studentima i srednjoškolcima, proširio poput virusa. Za većinu, sve što se događalo bila je igra koju su voleli da nazivaju ‘borbom’ ili ’revolucijom’, a u stvari je bila dobar način za kanalisanje adolescentskog i pubertetskog bunta. Umesto svađa i sukoba sa roditeljima i ostalim autoritetima, tu je bio univerzalni neprijatelj: režim Slobodana Miloševića, protiv kog se može boriti pisanjem grafita, deljenjem letaka, odlikovanjem ćurki i sličnim performans-akcijama.
Verovatno bi se sve završilo na tome da upravo režim, sa svojom histeričnom reakcijom, hapšenjima, maltretiranjima i batinanjem nije ’ispao glup u društvu’ i bezazlene male konspirante učinio žrtvama. Tako je sve prestalo da bude igra, Otpor je dobio društvenu težinu, a njegovi aktivisti od razbarušenih dečaka i devojčica postali deo političkog establišmenta.
Od 1998, kada je Otpor osnovan, do 2000, kada su ispunili misiju sažetu u sloganu ’Gotov je!’, gradili su imidž mladih, energičnih, za vlast nezainteresovanih, nepotkupljivih, nezavisnih od političkih partija i bilo koje druge strukture“, pisala je u „Vremenu“ Jovana Gligorijević, koja je i sama kao tinejdžerka bila aktivna u Otporu.
Iz ovog opisa se lako mogu uočiti dodatne sličnosti i razlike između Otpora i današnjih Studenata u blokadi. Od samog početka studentskih protesta u novembru 2024. ništa nije izgledalo kao „igra“. Počeli su premlaćivanjem studenata FDU.
Ovi današnji studenti deluju zrelije od onih koji su se na političkoj sceni Srbije pojavili 1996. godine, a možda je to samo utisak, u međuvremenu 30 godina starijeg, autora ovog teksta.
Jedna od suštinskih razlika dva studenska pokreta je i da se ovaj današnji odvija u eri društvenih mreža. Načini komunikacije i organizacije su bitno drugačiji, sve se odvija daleko brže, koordinacija je mnogo lakša, baš kao i povezivanje sa građanima željnih promena.
Ova dananašnja studentska pobuna koja je pokrenula građanske proteste obuhvata daleko veći broj građana, neko devedesetih.
Ne dirajte decu
Suštinski sličnosti su, međutim, veće od razlika: kada se mladi ljudi pobune sa verom u neke više ciljeve, zapravo ih je nemoguće zaustaviti.
Jer, prvo: mladi ljudi su daleko hrabriji od ljudi srednjih godina, zato što prosto nemaju iskustvo na osnovu koga bi mogli da sagledaju opasnosti kao posledicu svog delovanja.
Drugo: neumorni su. Imaju energije za sve, policija ne može da se preganja sa njima, jer policajaca niti ima dovoljno, niti mogu da izdrže taj tempo.
Treće: revolt je prirodno stanje mladih ljudi. Kada se taj revolt usmeri protiv vlasti, vlast je u velikom problemu.
Četvrto: kada napadneš jednog studenta, napao si i njegove roditelje, babe, dede, tetke, ujake. Jedan policijski pendrek po leđima studenta, udario je istovremeno još desetoro ljudi.
Zvuči kao fraza, ali nije: ne dirajte decu. Jer kada su nekome deca napadnuta nestaje svaki strah od bilo kakvih posledica. Udari mi na dete, udariću ja na tebe, pa puklo kud puklo. Tu lekciju Vučić Aleksandar nije naučio.
A što se tiče onog svakodnevnog histeričnog vrištanja na Pinku i Informeru, na Hepiju i Prvoj, Vučića, Vučevića, Brnabić, Siniše Malog… u horu sa Vojislavom Šešeljem da su studenti teroristi – tu ne slede prekršajne tužbe za klevetu, već krivične za ugrožavanje lične bezbednosti i podstrekivanje na mržnju. Svi su oni Šešelj. Decu je policija do sada samo mlatila, ne daj bože da se nekome ugasi život.
Kao ranije Slobodan Milošević, tako danas Aleksandar Vučić ima problem što u studenteskom pobunjeničkom pokretu nema na koga konkretno da udari – nema lidera, nema vođa – pa paušalno udara na sve. Odlukom da se studentima suprotstavi golom državnom silom i naprednjačkim kontramitimzima svoj režim je uveo u terminalnu fazu. Onaj genijalni otporaški marketinški slogan mogao bi da se primeni i danas: „Gotov je!“. Vučić i Dačić ga veoma dobro pamte.
Savez slobodnih sindikata Srbije traži od Željka Veselinovića, koji ide na izbore na listi SNS-a, da objasni kako je finansirano osnivanje Radničke partije i ko plaća prostor na Dedinju koji koriste ta stranka i sindikat „Sloga”. Veselinović je na ranije pitanje odgovorio ličnim diskvalifikacijama
Oko 800.000 birača moglo bi još da se premišlja da li će glasati i kome će dati glas na izborima 25. oktobra. Ipak, prema oceni izvršnog direktora BIRODI-ja Zorana Gavrilovića, presudno pitanje nije samo ko će pridobiti neodlučne, već ko će uspeti da izvede svoje pristalice na birališta
Studenti u blokadi koji na izbore izlaze kao „Studentska lista – Studenti pobeđuju” upozorili su da se širi priča da navodno planiraju da otmu sopstvenog kolegu i za to optuže vlast. Prema njihovim rečima, to je pretnja. Dodaju da znaju da im se snimaju sastanci i spremaju hapšenja pred završni miting.
Udruženje likovnih umetnika Srbije ogradilo se od spota SNS-a koji je najavljivao miting u Novom Sadu. Saopštilo je da osoba iz spota nije član ni deo rukovodstva ULUS-a i da je zabuna nastala zbog sličnih naziva udruženja.
Botovanje iz javnih institucija za potrebe Srpske napredne stranke košta građane dvadesetak miliona evra godišnje. Da li će sami botovi morati da vrate te pare?
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
