Predsednik Gradske izborne komisije (GIK) Zoran Lukić je rekao da je GIK pre nekoliko dana dobio 350 prigovora koji su „napravljeni na isti kalup“, te da su oni „sredstvo za opstrukciju rada GIK-a, ostalih izbornih komisija, a pre svega za opstrukciju proglašenja i utvrđivanja volje građana koju su 3. aprila izrazili na svojim izbornim mestima“.
Šef GIK-a, koji je ćutao tokom izborne noći i danima nakon izbora, se požalio da su zbog vrste i sadržine prigovora bili u obavezi da izvrše uvid u izborni materijal, odnosno da provere vreće, koje su danima bile pohranjene bez kontrole predstavnika opozicije, što Lukić nije rekao. Ali je rekao da su predstavnici opozicionih lista odbili da to učini GIK, a zatim su odbili da sami učestvuju u radu Komisije koja će obaviti uvid u izborni materijal.
„Potrudićemo se da ne vodimo računa o vremenu, odnosno koliko će to da traje, nego o kvalitetu, da na pravi, zakoniti i transparentan način utvrdimo šta se nalazi u vrećama“, kazao je Lukić. Zakonski rok za to već je istekao.
Pasuljanska presuda
Pre nego što se oglasio GIK, predsednik SNS-a i države Aleksandar Vučić je ponovo u svojstvu vrhovnog arbitra izbornog procesa na vojnoj vežbi „Vatreni štit 2022“ u noćnim uslovima na poligonu „Pasuljanske livade“ izjavio da mu je „drago da su pregledane stotine džakova“ i da je „svima bilo jasno od prvog trenutka kakva je situacija“, ali da su to eto „dečje bolesti naše demokratije i činjenice da u eri socijalnih mreža morate da se pravdate nekome za rezultate“, a da je „za nas važno da snažimo sebe, svoju zemlju, ekonomski da čuvamo stabilnost i mir.“
„Dečje bolesti“ su, dakle, prema predsedniku države, što opozicioni članovi izbornih komisija i kontrolori traže da se proveri veliki broj manipulativnih radnji i nepravilnosti koje su zabeležene i što su u „eri socijalnih mreža“ uprkos kontrolisanim medijima ljudi to saznali pa on i GIK sad moraju nešto da se pravdaju, a ne što se sve to u organizaciji Srpske napredne stranke događalo.
Mnogi imaju utisak da srpska demokratija ima zapravo tešku upalu pluća, a ne neku dečju bolest, da je kompletan izborni proces odisao sistemskom, organizovanom manipulacijom, ali je Vučić u svojstvu vrhovnog komandanta objašnjavajući kako neke rakete dejstvuju na helikoptere usput stavio tačku na izbore 2022: „Izbori su završeni, krenula je kampanja za druge, umesto da neki civilizovano čestitaju pobednicima, ali valjda će i to doći na svoje.“
Susret Vučić-Đilas
Vučić je rekao i da će u ponedeljak, „najkasnije u utorak“, razgovarati sa predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom, što je i Đilas bio najavio, i što je lepo s obzirom da je prošli saziv Vučićeve Skupštine horski kao lajtmotiv graktao „Đilas lopov, Đilas lopov“, a predsednik Srbije nebrojeno puta govorio kako je Đilas „pokrao Srbiju“ i da bi taj samo zato hteo ponovo „da dođe na vlast da bi mogao da pljačka“, ali ni jedan ni drugi nisu objasnili o čemu će da pričaju i da li će Vučić da razgovara sa Đilasom u svojtvu predsednika države ili partije, kao ni u čije ime će Đilas da razgovara sa Vučićem.
Kakav god da bio ishod beogradskih izbora održanim 3. aprila, kod velikog broja građana ostaće utisak da su još jednom izmanipulisani i da zašto bi onda uopšte sledećeg nekog puta išli da glasaju.
Odnos naprednjaka prema demokratiji najbolje je artikulisao potpredsednik SNS-a Miloš Vučević koji je bio izjavio da bi najbolje bilo da se ponove parlamentarni izbori, jer da su se birači bili koncentrisali na predsedničke izbore, pa da je zato SNS slabije prošao.
A.I./FoNet/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com