Za “Vreme” iz Hertogenboša, Beograda i Konakrija
Žako se može nabaviti za osamsto ili hiljadu evra. U Holandiji ili Nemačkoj, mušterije su spremne da daju dvostruko više. U afričkim zemljama poput Tanzanije, koja je pre nekoliko godina zabranila izvoz ptica, sirotinja hvata sive papagaje u divljini i za nekoliko dolara ih prodaje veletrgovcima.
Žestoka razlika u ceni čini ptice robom ponekad profitabilnijom robom od droge. Ujedinjene nacije i Interpol procenjuju da se godišnje između 7 milijardi i 23 milijarde dolara obrne na crnom tržištu divljih životinjskih i biljnih vrsta.
Prema tvrdnjama zapadnih istražitelja, jedan krak krijumčarenja egzotičnih ptica ide Balkanskom rutom, preko Srbije. Da bi cvrkutale zatočene u kavezima u bogatim evropskim zemljama, neke bivaju skoro istrebljene u Africi. Potom kreću neizvesnim švercerskim rutama preko Srbije. Prema procenama Europola, polovina krijumčarenih ptica ne preživi put.
Visoki funkcioner Europola Moreno kaže da je “Balkan žarište šverca ptica”, da je “tu je reč o organizovanom kriminalu…”
Više sagovornika “Vremena” iznosi ozbiljne sumnje da u Srbiju ulaze ptice sa liste zaštićenih, ali da se na aerodromu u Beogradu – gde stižu i redovnim i teretnim avionima, mahom Turkiš erlajnsa – malo šta proverava. Kako neki kažu, „korumpirana“ Uprava za veterinu nonšalantno odobrava ulazak životinja…
Pročitajte ceo tekst u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (9. februara)
Pretplatite se na digitalno izdanje.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com