Jedan za drugim studenti blokiraju rad fakulteta. Profesor na FPN i narodni poslanik ZLF Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da je dobro što su studenti našli način da izraze svoje nezadovoljstvo i da većina profesora podržava njihove zahteve
Pod protestom studenata „pada“ fakultet po fakultet različitih univerziteta. Protest se organizuje u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu.
Studenti blokiraju Filozofski fakultet u Novom Sadu, a u Beogradu Filozofski, Filološki, Arhitektonski, Prirodno-matematički, Fakultet za fizičku hemiju, Fakultet političkih nauka, Fakultet dramskih umetnosti, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (od srede, 4. decembra), a za petak (6. decembar) je najavljena i blokada Fakulteta organizacionih nauka.
Pravni fakultet u Beogradu najavio je prekid nastave i blokadu raskrsnice na 15 minuta u petak (6. decembra) u 11:52.
Zahtevi svih studenata su manje-više isti: objavljivanje kompletne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu; odbacivanje optužbi protiv lica uhapšenih i privedenih na protestima nakon tragedije; podnošenje krivičnih prijava protiv lica koja su fizički napala profesore i studente; u slučaju da se utvrdi da neki od napadača vrši javnu funkciju, njihovo razrešenje.
Među zahtevima se našlo i povećanje od 20 odsto budžetskih sredstava za državne fakultete, ali su, na primer, studenti FPN-a ovom prilikom odustali od toga.
Većina profesora podržava zahteve studenata
Profesor na Fakultetu političkih nauka i narodni poslanik Zeleno-levog fronta Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da je dobro što su studenti našli način da izraze svoje nezadovoljstvo jer su i za njih službeni kanali zatvoreni, pa su morali da se odluče na ove malo radikalnije korake – zauzimanje zgrada fakulteta dok se ne reše neki problemi.
„Većina profesora podržava zahteve studenata, možda deo profesora ima problema sa načinom kako se to radi, ali do sada nije bilo nekih većih problema, koliko ja znam, da je neko pokušavao da održi nastavu“, ukazuje Pavićević.
Objašnjava da je studentima dugo vremena bio oduzet glas i mogućnost da izraze svoje mišljenje, a prvi put kada su počeli da ga artikulišu neformalnim kanalima dobili su po nosu, zatvarani su, tukli su ih, zaletali se i automobilima na njih i tako dalje.
Za to vreme, dodaje Pavićević, zvanične studentske organizacije su se ponašale kao da se to ne dešava te ne iznenađuje što su studenti sa više fakulteta na ovaj način počeli da iskazuju svoje nezadovoljstvo.
Funkcija plenuma
Blokade podrazumevaju potpunu obustavu nastave i akademskog rada, a to znači da neće biti ni kolokvijuma, ni ispita, ni konsultacija.
Na Planumu Fakulteta političkih nauka u utorak (3. decembra) izglasano je i da profesorima nije dozvoljen ulaz na fakultet, a da će biti dozvoljen administartivnoj službi i pomoćnim radnicima.
Međutim, već u sredu će Plenum biti ponovo održan pa će se o tome ponovo raspravljati, jer, kaže Pavićević, jedan broj studenata ne želi da se udalje profesori koji ih i inače podržavaju.
Dodaje da su slabosti Plenuma što neko na licu mesta može da predloži nešto i onda da se to usvoji bez neke ozbiljnije rasprave, ali da je prednost što sva odluka može i vrlo brzo da se ukine.
Sagovornik „Vremena“ naglašava da bi profesori trebalo da na neki način iskažu svoju podršku studentima, ne u smislu učešća u Plenumu, već da im pomognu, recimo, po pitanju logistike – oni tamo treba da jedu, da spavaju, da imaju šta da rade dok blokiraju fakultet.
„Sa druge strane i profesori na svoj način podržavaju te iste zahteve“, kaže Pavićević.
Studentski parlament: „Zloupotreba visokoškolskih institucija“
U utorak je Studentski parlament Univerziteta u Beogradu saopštio na svom Instagram nalogu da izražava zabrinutost zbog dešavanja prethodnih dana, zbog „zloupotrebe visokoškolskih institucija“.
„Pozivamo sve studente, profesore i akademsku javnost da se obrate ustanovama koje su nadležne za ispunjenje zahteva koji su objavljeni u medijima. Napominjemo da su visokoškolske ustanove mesta obrazovanja, a ne političkog organizovanja“, navode oni.
Dodali su da će “legitimni” predstavnici studenata uvek biti na strani studenata „ali i na strani akademske čestitosti i podržati zahteve iza kojih se ne krije politička pozadina“.
Uputili su i apel političkim akterima da „obest, pritiske i uzurpaciju obrazovnih institucija prekinu, kako bi studenti neometano nastavili slobodno delovanje u akademskom duhu“.
Profesor Pavićević na to kaže da je uzurpacija zapravo ono što radi Studentski parlament Univerziteta, kao i mnogi Studentski parlamenti na fakultetima,.
„Sve te organizacije nemaju ni ,l‘ od legitimnosti. U mnogim slučajevima se radi o profesionalnim studentskim predstavnicima. Izbori za studentske parlamente su često mnogo gori od onih koji se dešavaju na nacionalnom nivou. Tako da su oni prosto jedna studentska klasa za sebe i ne iznenađuje da štite svoj položaj i nešto što su radili prethodnih godina samo što javnost nije obraćala neku veliku pažnju na to“, zaključuje Pavićević.
Podrška kolega iz Hrvatske
Studentima koji blokiraju Fakultet političkih nauka podršku je pružion i Studentski zbor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, ali i svim ostalim studentima u Srbiji.
„Podržavamo sve studente koji blokiraju svoj fakultet zbog incidenta i nasilja na mirnom i prijavljenom skupu tokom kojeg su studenti odavali počast poginulima u Novom Sadu”, pišu u saopštenju na svom Instagram nalogu.
View this post on Instagram
Smatraju da nasilju nema mesta u civilizovanim i demokratskim društvima, te stoga stoje uz studente koji žele da se pronađu i kazne odgovorne osobe jer su „studenti oduvek bili porketači društvenih promena! Sramota je da ih sada nasilno ućutkuju”.
Posle četvrtog privođenja od početka studentskih protesta tviterašu Kristalu Met Dejmonu (Marko Marjanović) zabranjen je pristup društvenim mrežama, pojavljivanje na javnim skupovima, a dva puta mesečno mora da se javi u policiju
Više od 200 Ruskinja i Rusa dobilo je srspko državljanstvo van standardne procedure, odlukom Vlade u kojoj se navodi da je to „u nacionalnom interesu“ Srbije
„Pozivam studente na još snažniju blokadu, a građane da snažno podrže studente u ratu. Mi smo zemlja kojoj je režim objavio rat. U ratu nema ni Velikog petka, ni Vaskrsa, ni praznika, ni rođendana“, kaže za „Vreme“ predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, povodom njegove izjave da je Vučić naredio hitno razbijanje blokada
U toku je četvrti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu
Pokret Kreni-promeni tvrdi da su do sada primili prijave za čak 410 institucija koje su, navodno, vršile pritisak na zaposlene da prisustvuju mitinzima SNS-a. Među njima su najčešće škole, vrtići, centri za socijalni rad i domovi zdravlja
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский