Pad u vlast i uspon u opoziciju

Odnos u osvojenim glasovima između vladajuće SNS i opozicionog bloka, ma ko da ga je u datom trenutku činio, uvek je bio 2 prema 1 u korist naprednjaka. SNS sa Vučićem, bilo u imenu liste ili kao predsedničkim kandidatom, dobijala je otprilike dva puta više glasova od opcija naspram nje. Sve do nedelje, 2. juna 2024, kada je odnos došao na skoro 1 prema 1.

To se najbolje vidi pri poređenju poslednja dva glasanja za lokalnu Skupštinu, koja broji 49 odborničkih mesta.

U junu 2020. samo Milisav Mirković, sa svojim opozicionim PSOGM, uzeo je 15 odborničkih mesta; SNS 27, a SPS 7. Vladajuća postizborna koalicija SNS-SPS stekla je tako komotnu većinu od 34, uz tihu podršku kasnije formirane odborničke grupe „Takovski pokret“, koja je nastala odvajanjem od PSOGM. Sada je SNS (u koaliciji sa SPS, Zavetnicima, Radikalima i SDPS) osvojila tek 377 glasova više od zbira glasova ostalih pet lista.

Na ovogodišnjim izborima koalicija SPS-SNS bila je predizborna, tako da ne znamo koliko je ljudi glasalo za nju konkretno zbog SPS-a, ali ona ukupno sada ima tačno onoliko mesta u skupštini koliko je prošlog puta SNS imala sama, pa se postavlja pitanje: u kojoj meri je naprednjacima uopšte koristilo to što su izašli zajedno sa socijalistima i da li bi možda imali manje da nisu?

Prema tome, ili su socijalisti pomogli SNS-u da kroz koaliciju opstane barem s istim brojem odbornika kao nekada bez njih, ili socijalista više nema kao relevantnog političkog kapaciteta te partije u Milanovcu. Duguju li, drugim rečima, naprednjaci socijalistima ovaj novi opstanak na vlasti ili socijalisti duguju naprednjacima što su SPS uzeli u svoj voz i prevezli ih „polužive“ do još poneke funkcije u novom mandatu?

Bilo kako bilo, lokomotiva te koalicije – SNS, dobila je u nedelju 8717 glasova, naspram 10117 na prošlim lokalnim izborima, u oba slučaja sa Vučićem u imenu liste – skoro hiljadu i po manje, što u opštini veličine milanovačke nije nimalo zanemarljivo. Taj pad ispod deset hiljada posledica je tri stvari: znatno veće opozicione ponude pred biračima nego pod bojkotom 2020, zatim blagog demografskog pada u broju punoletnih građana s pravom glasa, i najposle osipanja rejtinga kod građana, kako sopstvenog, tako i SPS-ovog.

Na izbore 2. juna u Milanovcu izašlo je 5882 glasača manje nego na republičke u decembru prošle godine.

I pored toga, SNS je ostala dovoljno jaka da zadrži poluge vlasti u zakonodavnim i izvršnim telima lokalne samouprave, samo što će se odsada u skupštini, pa i u javnosti, suočavati s protivnicima kakve u prethodnih osam godina, bezmalo apsolutnog uticaja, nijednom nije imala.

S te druge strane, Milanovac je dobio neke potpuno nove, a neke novo-stare političke grupe u lokalnom parlamentu. Povratak demokrata (DS-Sloga-PSG) posle 12 godina u Skupštinu opštine, kao i iznenađujuće visoki rezultati organizacija koje su stupile na scenu pre nepunih godinu dana ili u poslednjim sedmicama pred izbore, učinili su da će SNS-SPS naspram svojih 27 imati 22 odbornika, koliko u zbiru imaju svi ostali. Ko će se među „ostalima“ profilisati kao opozicija, a ko prihvatiti da sarađuje i glasanjima podržava predloge SNS-a, nazreće se već na konstitutivnoj sednici SO, koja bi trebalo da se održi najkasnije za četrdesetak dana, ali i narednim zasedanjima.

UZINAT sa dr Tatjanom Milošević na čelu izborne liste, postao je ubedljivi lider opozicije u Milanovcu sa osvojenih 11 odborničkih mandata. Iznenadio je i Dr Vladislav Vasić ispred stranke Dr Nestorovića, sa 4 mandata. Demokrate i „Zajedno do pobede“ Dr Dragice Topalović imaju po 3 odbornika, a „Takovski pokret“ Desimira Jovanovića jednog. Očito, svih šest kandidovanih lista prešlo je cenzus, po čemu je Milanovac verovatno redak slučaj kada su u pitanju lokalni izborni ciklusi ovog proleća u Srbiji (88 opština i gradova je biralo svoje skupštine).

Za tri liste u javnosti vlada čvrsto uverenje da će biti opozicija naprednjacima; to su UZINAT, DS i „Zajedno do pobede“. Dr Vasić, kao i njegov sunositelj liste Dr Nestorović u Beogradu, neka je vrsta ambivalentne misterije, bar još izvesno vreme; dok će Desimir Jovanović, kao jedini odbornik sa svoje liste, biti pod budnim okom svima, jer je više puta u prošlosti bivao prvo u jakom savezu, potom na teškoj ratnoj nozi sa SNS-om i predsednikom opštine Dejanom Kovačevićem, da bi im zatim davao pomirljivu skupštinsku podršku.

Kada smo kod Dejana Kovačevića (SNS), njemu se smeši treći uzastopni predsednički mandat. O izboru predsednika opštine odlučuje novi saziv Skupštine tajnim glasanjem za nekoga iz redova odbornika. Njemu za novi mandat treba podrška većine u ukupnom broju odbornika, 25 ili više, koju svakako ima. Šuškalo se, međutim, da Kovačević, iako prvi na listi „Aleksandar Vučić – Milanovac sutra“, neće biti kandidat za predsednika opštine, nego da će većina, koju SNS dogovori, dobiti nalog da glasa za nekog drugog iz te stranke, pa čak i iz SPS-a, dok bi on političku karijeru nastavio na daljoj lestvici u hijerarhiji naprednjaka, odnosno republičke vlasti (ako mu centrala previše ne zameri zbog vidno lošijeg učinka na lokalu nego pre 4 godine).

Zvanično, glasine da će Kovačević prepustiti mesto predsednika, umirio je predsednik opštinskog odbora SPS-a, Aleksandar Marušić, kada je na nedavnom predizbornom skupu u Pranjanima pred okupljenim meštanima, članstvom koalicije i poslanikom SNS-a Vladimirom Đukanovićem, „pozdravio našeg sadašnjeg, a i budućeg predsednika opštine“.