Foto: Wikipedia
Radovi su sa ove godine pomereni na 2025. kako bi Centar „Pompidu“ bio otvoren u vreme Olimpijskih igara, bez obzira što to znači da će pedeseti rođendan 2027. dočekati pod skelama - primer je promišljenog planiranja
Nacionalni centar za umetnost i kulturu „Žorž Pompidu“, poznatiji kao Bobur po delu Pariza u kome se nalazi, biće zatvoren za publiku pet godina počevši od 2025, zbog rekonstrukcije, najavila je francuska ministarka kulture Rima Abdul Malak.
Ova vest je primer kako se o kulturi, baštini, obrazovanju, reputaciji brine u zemlji kojoj je stalo do kulture i ostalog upravo pobrojanog, i kako se planira.
Ministarka Malak je objasnila da su radovi neophodni zbog korozije koja je zahvatila ovo zdanje, da će biti uklonjen azbest, povećana bezbednost od požara, da će biti izvršena energetska optimizacija objekta, da će se omogućiti lakši pristup hendikepiranim osobama, da su radovi usmereni ka opštoj modernizaciji objekta, te da će sve to koštati 262 miliona evra.
Mediji su se tim povodom setili rečenice arhitekte Renca Pjana, koji je sa Ričardom Rođersom projektovao Centar „Pompidu“, da bi ga trebalo zatvarati svakih 25 godina kako bi se preispitala njegova funkcija.
Poslednji put zgrada je zatvorena 1997. na tri godine, kako bi se obnovom povećao njen izložbeni prostor.
Prvobitno je planirano da obnova počne ove godine, ali se od toga odustalo zbog Olimpijskih igara koje će u Parizu biti održane iduće godine. „To će nam omogućiti da budemo otvoreni tokom Olimpijskih igara, posle ćemo zatvoriti“, rekao je predsednik Centra, Loren Le Bon.
U javnosti je primećeno da će zbog takve odluke, Bobur biti zatvoren 2027. godine, na svoj pedeseti rođendan. Loren Le Bon je odgovorio:
„Moramo biti sigurni da ćemo, kada ponovno otvorimo vrata, imati novi Centar Pompidu. Jubilej je jubilej. S druge strane, radimo za svoju decu i unuke.“
Centar „Pompidu“ je kompleks u kome su između ostalog i Muzej moderne i suvremene umetnosti, jedan od najvećih na svetu, Javna biblioteka, i Centar za muzička i akustička istraživanja.
Zgrada Centra „Pompidu“ ima tri sprata, dugačka je 166 metara a široka 60 metara, i zauzima površinu od dva hektara.
Smatra se prekretnicom u arhitekturi. Arhitekti Pjano i Rodžers su pobedili na konkursu 1971. sa vrlo modernim predlogom muzeja koji u to vreme nije ličio ni na šta drugo u arhitektonskom svetu. Sva infrastruktura zgrade je vidljiva i nalazi se spolja, da bi se maksimizirao unutrašnji prostor – objasnili su tada arhitekti. Njihovu metalnu strukturu tada je doživljena kao rafinerija ili prekookeanski brod.
Centar „Pompidu“ je posetilo više od 180 miliona ljudi, proše godine ih je bilo 3,1 milion.
S.Ć./Jutarnji list
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
