Foto: Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije
Saradnja Srbije i Irana sve više jača uprkos tome što je Iran od 2021. godine pod sankcijama Evropske unije. O tome govori boravak predsednika Skupštine Vladimira Orlića u toj zemlji. Već prvog dana posete dve nacije su se usaglasile oko pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić nalazi se u dvodnevnoj poseti Iranu koja je počela u nedelju 23. jula. Njemu je priređen svečani doček u Parlamentu Irana gde se najpre sastao sa predsednikom savetodavne skupštine Mohamedom Bagerom Galibafom, a nešto kasnije i sa predsednikom države Ebrahimom Raisijem.
Osvrćući se na osamdesetogodišnji odnos dve zemlje, Galibaf je rekao da Srbija u regionu Zapadnog Balkana predstavlja ključnog partnera u okvirima spoljne politike Irana.
Podsetimo, Srbija još nije usvojila restriktivne mere EU prema Iranu iz 2021. godine zbog učestvovanja u nuklearnim aktivnostima. Razlog za to je obostrana korist – Iran može da snabdeva Srbiju mineralnim đubrivima čija je isporuka ugrožena zbog rata u Ukrajini, a Srbija Iran žitaricama, pisala je „Radio-televizija Vojvodine„.
Orlić je, sa svoje strane, rekao da je to što Iran ne priznaje Kosovo „znak stajanja na stranu međunarodnog prava i mira“. On je ukazao na teror sa kojim se suočava srpski narod na Kosovu i namerama Prištine da sve uvuče u rat.
Sa svojim srpskim kolegom, Galibaf je razgovarao i o temama koje pokrivaju industriju, energetiku, turizam i poljoprivredu i istakao to kao prioritetne oblasti za saradnju.
Izrazivši zahvalnost na tome što je u Nacionalnoj biblioteci Irana cela jedna prostorija posvećena srpskim knjigama, Orlić je rekao da se nada da će ta akcija imati pozitivan efekat na približavanje kultura dve zemlje.
Mir, stabilnost, Balkan
Nešto kasnije, usledio je sastanak sa predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je rekao da mu je važno da se očuva mir na Balkanu.
Kako je naglasio, Srbija može da računa na Iran koji će „ostati dosledan u poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“.
Osvrnuvši se na sankcije Iranu, Raisi je rekao da „hegemoni regulišu odnose sa drugim vladama gledajući isključivo svoje interese“ i da iransku naciju nisu uplašile ni sankcije ni pritisak, već otvorile mnoge mogućnosti za rast i napredak, posebno u različitim oblastima tehnologija koje mogu da pomognu u saradnji sa različitim zemljama.
A.E./Politika/Mehr News/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Aleksandar Vučić ponovo „opipava puls“ svojih pristalica. Kao i prošlog leta, pompezno najavljuje nove socijalne mere. Prošle godine ih je nazvao čudesnim, ali verovatno nisu urodile plodom - jer izbora nije bilo
Slaviša Kokeza je, prema Skaj prepiskama, angažovao kriminalne grupe da prate i fizički zastraše Nemanju Vidića, objavio KRIK
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
