U Bukovičkoj banji su srušeni parno kupatilo i bazen, simboli Aranđelovca kako bi se napravilo mesto za višespratni hotel. Opština, međutim, kaže da to nije tačno
Na Fejsbuk nalogu Opštine Aranđelovac juče je objavljen poduži post kojim se demantuje informacija iz medija da su parno kupatilo i bazen pod Arkadama u Bukovičkoj Banji porušeni kako bi se umesto njih podigao višespratni hotel. Tvrde da su mediji obmanuli javnost, a naročito tvrde da su objavljene fotografije – falsifikat.
Mediji pišu o rušenju pomenutih objekata u kulturno-istorijskoj celini Park Bukovička Banja u Aranđelovcu još od srede. Prvo je javljeno da bageri, parkirani u Bukovičkom parku, čekaju naređenje da ruše, a onda je iz dana u dan izveštavano o svemu što se u tom delu Aranđelovca dešavalo, i objavljeni su razgovori sa raznim stručnjacima o toj temi.
U međuvremenu je u Aranđelovcu organizovan protest protiv rušenja, protestanti su imali i bliski kontakt sa opštinarima, a društvene mreže su bile krcate sa fotografijama i aktuelnog rušenja i onih iz porodičnih albuma, i pre svega bile su pune negativnih komentara.
Izjasnilo se i Ministarstvo kulture i informisanja, uz opomenu da je „radove moguće izvoditi isključivo u skladu sa uslovima i uz saglasnost nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac“.
Međutim, Opština Aranđelovac u svojoj objavi rušenje naziva navodnim, kaže da parno kupatilo „nema nikakve veze sa postojećim objektima koji se rekonstruišu“, kao i da Arkade „neće biti srušene“. Tačno je jedino, piše Opština, da su započeti radovi na obnovi hotela „Šumadija“ koji će na „radost većine Aranđelovčana“ postati „pravi moderni objekat kao što je i nekada bio.“ Konstatuje se i da će „devastirani objekti, usled godina nebrige, napokon biti rekonstruisani.“
Ko je ovde u pravu? Mediji i njihove fotografije i tekstovi, ili Opština i njen autoritet?
„Kupatilo i bazen su već srušeni, a mi se sad borimo da sačuvamo Arkade“, kaže za portal „Vremena“ arhitekta Slađana Milovanović koja sa akademskom slikarkom Anom Đorđević godinama ukazuje na uništavanje kulturnih dobara u gradu.
Kaže da ni kupatilo ni bazen nisu devastirani kao što tvrdi Opština. „Dovoljno je samo rukom da sklonite prašinu pa će se ukazati beli mermer. Radi se samo o tome da imaju sudbinu nebrojeno vrednih i neponovljivih objekata koji su zanemareni i ostavljeni na milost i nemilost vremenu, ne bi li se sami urušili i bili srušeni.“
Foto: FoNetAranđelovac Arkade, 30. septembar
Slađana Milovanović dodaje da tvrdnja Opštine da Arkade neće rušiti nije tačna, zato što će ostaviti samo njihov frontalni deo, kao kulisu, kako bi se zadovoljio uslov Zavoda za zaštitu spomenika kulture da lice objekta mora da ostane autentično.
Slađana Milovanović kaže da je sva zakonska procedura zadovoljena. „Investitoru je izdata građevinska dozvola u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, a Zavod za zaštitu spomenika kulture. ga je obavezao da mora da poštuje zadate uslova. Nevolja je samo što te dogovore više niko ne kontroliše.“
Prema Planu detaljne regulacije deo javnog prostora Parka pretvoren je u privatni, prodat je Radovanu Milojeviću, vlasniku supermoderne fabrike „Stublina“ za proizvodnju okova za okretni nagib otvaranja pločica, brava, kvaka, šarki, univerzalnih zatvarača vrata… i hotela „Šumadija“ i „Staro zdanje“, otvorenog bazena u parku Bukovičke banje i restorana „Lovački dom“ na Bukulji koje je, prema tekstu Miše Brkića u „Danasu“, kupio za 1,75 miliona evra. Dan nakon kupovine, Milojević je „Staro zdanje“ poklonio gradu Aranđelovcu. Međutim, kasnije se ispostavilo da je Opština taj poklon otkupila od Milojevića za 526.000 evra.
Sve je ovo, naravno, samo usputna priča u okviru one o rušenju kulturnog spomenika.
„Da šteta bude veća, osim samih objekata dovodi se u pitanje i taj deo parka, zato što hotel podrazumeva infrastrukturu, prilaz i slične stvari koje podrazumevaju narušavanje izgleda parka pa verovatno i seču nekih stabala“, kaže Milovanović.
Slađana Milovanović i Ana Đokić su uspele da zakažu sastanak sa predsednikom Opštine, pokušavajući da spasu šta se spasti da. Međutim, u petak se umesto Bojana Radovića pojavila njegova zamenica i prenela im predsednikovo obećanje da se Arkade neće rušiti.
„Videćemo da li će ispuniti obećanje. Tokom prethodnih godina pisale smo i razgovarale sa svim institucijama nadležnim za ovu vrstu posla i od većine dobijale odgovor „nismo nadležni“, pa čak i od građevinske inspekcije, kaže Milovanović.
Bukovički park je i kulturni i prirodni spomenik pod zaštitom države. „To znači da ga se ne sme dirati. Međutim, 2015. godine su promenjene geodetske koordinate prostora i, posle toga je, kaže Milovanović, „mogao da radi ko šta hoće. Na primer, Studija procene uticaja na životnu sredinu je još uvek na javnom uvidu, a investitoru su odobreni radovi. To nije po propisima.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U nastavku suđenja Urošu Blažiću, veštakinja Tamara Mandić u Specijalnom sudu u Beogradu rekla je da je DNK trag njegovog oca pronađen na okviru jednog pištolja koji je veštačen. Završnica suđenja zakazana je za 25. novembar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ponosan na to što Srbija u Orbanu i njegovoj Vladi ima ne samo strateškog političkog partnera, nego i iskrenog prijatelja
Priznanje bivšeg generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića za odgovornost i kajanje zbog učešća u genocidu u Srebrenici može da bude veoma važno, kaže direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Sofija Todorović
Sagovornici „Vremena“ govore o daljim planovima za proteste u Novom Sadu i šire jer, tvrde, vlast zataškava odgovornost za smrt ljudi pod nadstrešnicom
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!