Prema ranije uvtrđenim propisima dozvoljena koncentracija aflatoksina po kilogramu mleka bi od 1. decembra u Srbiji trebalo da se spusti na nivo koji je dozvoljen u EU – sa 0,25 na 0,05 mikrograma. Međutim, srpski mlekari tvrde da im je obećano da do ovoga neće doći, jer bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje
Od 1. decembra koncentracija aflatoksina bi trebalo da se spusti na nivo koji je dozvoljen u EU – sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka.
Ovo nije prvi put da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali do sada do toga nije došlo jer bi to bio veliki udarac za domaće proizvođače.
Tako mlekari i sada tvdre da od toga neće biti ništa.
“Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede koji se održao u četvrtak 10.10.2024. godine predstavnika udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije i udruženja odgajivača Limuzin rase Srbije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dobijeno je čvrsto obećanje da će na snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljen nivo alfatoksina u mleko 0,25 mikrograma po kilogramu”, navedeno je iz Udruženja proizvođača mleka Maćvankosg okruga.
Mlekari decenijama u krizi
Industrija mlečnog govedarstva je već više decenija u krizi. Situacija je kulminirala prošle godine najavom da mlekare obustavljaju otkup od malih proizvođača, zbog viškova iz uvoza. Oni koji žive od toga pozivali su državu da pomogne.
Mali proizvođači prosluli su na tone mleka sa namerom da izazovu rekaciju države. Međutim, morali su da pronađu druga rešenja, poput ulične ili prodaje na društvenim mrežama, koja nije dozvoljena.
Nekoliko stotina proizvođača mleka iz Srbije protestovalo je pre toga početkom februara ispred Ministarstva poljoprivrede u Beogradu, tražeći bolje uslove proizvodnje.
Proizvođači su tada ispred Ministarstva poljoprivrede po ulici prosipali uvozno mleko i stajsko đubrivo, a mleko koje oni proizvode su delili građanima.
Nezadovoljni reakcijom Ministarstva, ponovili su protest u martu kada su blokirali most u Šapcu.
Šta je aflatoksin?
Aflatoksin je hemijska supstanca, odnosno skup toksina koji kod čoveka mogu izazvati niz bolesti, poput oboljenja jetre ili raka, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
Nastaje kao proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus i postoji nekoliko vrsta, a najčešće u ishranu ljudi dospeva preko orašastih plodova poput kikirikija i žitarica kao što je kukuruz, dodaje se. U namirnicama se meri nivo dve vrste aflatoksina – B1 i M1.
U mleku se meri M1.
Ova supstanca u mleko dospeva uglavnom preko kukuruza kojim se hrane krave.
Mleko bez aflatoksina ne postoji, jer se on skladišti u masti i masnim kapljicama, ali je mora biti prisutan u nismim procentima da bi ljudski i životinjski orgainizam mogao da ga izbaci.
„Afera aflatoksin“
„Afera aflatoksin“, kako je nazvana u medijima, u Srbiji je izbila u februaru 2013. godine.
Goran Ješić, tada sekretar za poljoprivredu pokrajinske vlade Vojvodine, objavio je rezultate inspekcijske analize u tom delu zemlje koja je pokazala da 30 uzoraka mleka sadrži 200 odsto više aflatoksina od dozvoljenog nivoa.
Vlada Srbije je kasnije tokom februara objavila listu mlečnih proizvoda najvećih proizvođača u zemlji u kojima je pronađen povišen nivo aflatoksina M1.
U martu iste godine, vlada je donela odluku o povećanju maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru.
Istog meseca, 48 uzoraka mleka iz Srbije analizirano je u holandskoj laboratoriji RIKILT, gde je utvrđeno da je 15 sadržalo manje od 0,05 mikrograma aflatoksina, što se smatra ispravnim u zemljama EU, dok je kod preostalih 33 utvrđena koncentracija između 0,05 i 0,5 mikrograma.
Veruje se da je aflatoksin u mleku bio povećan jer je kravama davana hrana u kojoj se razvila plesan sa ovom supstancom.
Goran Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, saopštio je da ta količina aflatoksina „ne može da ima negativan uticaj na zdravlje“, dodajući da je to ustanovljeno uz pomoć Ministarstva zdravlja, Vojno medicinske akademije (VMA) i Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.
Ipak, vlada je donela odluku da se uništi oko 70 odsto mleka analiziranog u Holandiji zbog nedozvoljenog nivoa aflatoksina.
Knežević je u avgustu 2013. podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede sa obrazloženjem da su tadašnjoj vladi bile „potrebne promene“, ali je istakao da je „afera mleko“ politizovana i da „nije uradio ništa nemoralno“, prenela je tada Radio televizija Srbije (RTS).
Izvor: Danas/BBC
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
