Prema ranije uvtrđenim propisima dozvoljena koncentracija aflatoksina po kilogramu mleka bi od 1. decembra u Srbiji trebalo da se spusti na nivo koji je dozvoljen u EU – sa 0,25 na 0,05 mikrograma. Međutim, srpski mlekari tvrde da im je obećano da do ovoga neće doći, jer bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje
Od 1. decembra koncentracija aflatoksina bi trebalo da se spusti na nivo koji je dozvoljen u EU – sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka.
Ovo nije prvi put da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali do sada do toga nije došlo jer bi to bio veliki udarac za domaće proizvođače.
Tako mlekari i sada tvdre da od toga neće biti ništa.
“Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede koji se održao u četvrtak 10.10.2024. godine predstavnika udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije i udruženja odgajivača Limuzin rase Srbije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dobijeno je čvrsto obećanje da će na snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljen nivo alfatoksina u mleko 0,25 mikrograma po kilogramu”, navedeno je iz Udruženja proizvođača mleka Maćvankosg okruga.
Mlekari decenijama u krizi
Industrija mlečnog govedarstva je već više decenija u krizi. Situacija je kulminirala prošle godine najavom da mlekare obustavljaju otkup od malih proizvođača, zbog viškova iz uvoza. Oni koji žive od toga pozivali su državu da pomogne.
Mali proizvođači prosluli su na tone mleka sa namerom da izazovu rekaciju države. Međutim, morali su da pronađu druga rešenja, poput ulične ili prodaje na društvenim mrežama, koja nije dozvoljena.
Nekoliko stotina proizvođača mleka iz Srbije protestovalo je pre toga početkom februara ispred Ministarstva poljoprivrede u Beogradu, tražeći bolje uslove proizvodnje.
Proizvođači su tada ispred Ministarstva poljoprivrede po ulici prosipali uvozno mleko i stajsko đubrivo, a mleko koje oni proizvode su delili građanima.
Nezadovoljni reakcijom Ministarstva, ponovili su protest u martu kada su blokirali most u Šapcu.
Šta je aflatoksin?
Aflatoksin je hemijska supstanca, odnosno skup toksina koji kod čoveka mogu izazvati niz bolesti, poput oboljenja jetre ili raka, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
Nastaje kao proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus i postoji nekoliko vrsta, a najčešće u ishranu ljudi dospeva preko orašastih plodova poput kikirikija i žitarica kao što je kukuruz, dodaje se. U namirnicama se meri nivo dve vrste aflatoksina – B1 i M1.
U mleku se meri M1.
Ova supstanca u mleko dospeva uglavnom preko kukuruza kojim se hrane krave.
Mleko bez aflatoksina ne postoji, jer se on skladišti u masti i masnim kapljicama, ali je mora biti prisutan u nismim procentima da bi ljudski i životinjski orgainizam mogao da ga izbaci.
„Afera aflatoksin“
„Afera aflatoksin“, kako je nazvana u medijima, u Srbiji je izbila u februaru 2013. godine.
Goran Ješić, tada sekretar za poljoprivredu pokrajinske vlade Vojvodine, objavio je rezultate inspekcijske analize u tom delu zemlje koja je pokazala da 30 uzoraka mleka sadrži 200 odsto više aflatoksina od dozvoljenog nivoa.
Vlada Srbije je kasnije tokom februara objavila listu mlečnih proizvoda najvećih proizvođača u zemlji u kojima je pronađen povišen nivo aflatoksina M1.
U martu iste godine, vlada je donela odluku o povećanju maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru.
Istog meseca, 48 uzoraka mleka iz Srbije analizirano je u holandskoj laboratoriji RIKILT, gde je utvrđeno da je 15 sadržalo manje od 0,05 mikrograma aflatoksina, što se smatra ispravnim u zemljama EU, dok je kod preostalih 33 utvrđena koncentracija između 0,05 i 0,5 mikrograma.
Veruje se da je aflatoksin u mleku bio povećan jer je kravama davana hrana u kojoj se razvila plesan sa ovom supstancom.
Goran Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, saopštio je da ta količina aflatoksina „ne može da ima negativan uticaj na zdravlje“, dodajući da je to ustanovljeno uz pomoć Ministarstva zdravlja, Vojno medicinske akademije (VMA) i Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.
Ipak, vlada je donela odluku da se uništi oko 70 odsto mleka analiziranog u Holandiji zbog nedozvoljenog nivoa aflatoksina.
Knežević je u avgustu 2013. podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede sa obrazloženjem da su tadašnjoj vladi bile „potrebne promene“, ali je istakao da je „afera mleko“ politizovana i da „nije uradio ništa nemoralno“, prenela je tada Radio televizija Srbije (RTS).
Izvor: Danas/BBC
Ordenovanje Aleksandra Vučića voljom episkopa Sergija bilo je očigledno s dobrim razlogom, tačnije imalo je 118 miliona dobrih razloga, u valuti koju hrabro brani Jorgovanka Tabaković. Toliko je novca građana Srbije dobila eparhija u Bosni i Hercegovini kojom rukovodi episkop Sergije
Za potrebe miniranja lokalnih izbora u Kuli SNS je formirao fantomsku „studentsku listu“ namerno sastavljenu od ljudi koji bi svojom radnom biografijom trebalo da diskredituju stvarnu studentsku listu i unesu zabunu među birače
U Nišu je održan studentski skup "Država to smo mi" na godišnjicu protesta kada je u tom gradu donet „Studentski edikt“ kao „zavet budućnosti i državi u kojoj studenti i slobodni građani žele da žive“
Na dva granična prelaza koja su danas blokirali poljoprivrednici traktorima, uhapšeno je više osoba. Među njima je i Zlatko Kokanović, koji je prebačen u bolnicu. MUP tvrdi da je probio zaštitnu ogradu
Amerikanci beleže prve žrtve u ratu koji je Donald Tramp objavio Iranu. Tri vojnkika su poginula, a pet teško ranjena, saopštila je Glavna komanda SAD
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
