Foto: Aleksandar Jovanović/Moj Novi Sad
Republički geodetski zavod i Komora javnih izvršitelja započeli su aktivnosti na predlogu izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kupci stanova ne bi više morali sami da se bave sa rešavanjem upisa svojih novih nepokretnosti jer bi to radili javni izvršitelji
Predložene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju daće javnim izvršiteljima osnov da pomognu građanima i firmama u rešavanju problema stare i nepotpune dokumentacije prilikom upisa u katastar, saopštio je Republički geodetski zavod, prenosi „Danas“.
U saopštenju je navedeno da bi predložene izmene Zakona trebalo da javnim izvršiteljima daju osnov da pomognu građanima i privrednim subjektima u rešavanju problema stare i nepotpune dokumentacije prilikom upisa u katastar.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić su nakon sastanka, u zajedničkom saopštenju, ocenili da problem nepotpune dokumentacije guši ceo lanac institucija koje građani moraju da prođu u postupku upisa u katastar.
„Izmenama zakona koje pripremamo dajemo mogućnost izvršiteljima da utvrđuju verodostojnost dokumentacije i pomognu građanima u celom procesu. Na taj način ćemo ubrzati celu proceduru, a građani će u zakonskom roku svoju imovinu moći da upišu u katastar nepokretnosti“, rekao je direktor RGZ-a Borko Drašković.
Iz Komore javnih izvršitelja naglašavaju da su spremni da svoje kapacitete stave na raspolaganje za rešavanje ovog problema koji, kako kažu, već godinama unazad muči građane i privredu.
„Ovo je jedan od onih problema koji decenijama nije rešavan i vreme je da se zajedno potrudimo kako bi ljudima olakšali upis njihovih nepokretnosti u katastar“, istakao je Кostić.
Nacrt izmena i dopuna Zakona uskoro će biti dostavljen Ministarstvu pravde i očekuje se da će ga nadležno ministarstvo prihvatiti i u što kraćem roku poslati u Narodnu skupštinu Republike Srbije na usvajanje, zaključuje se u saopštenju.
A.E./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Kada strani investitor ulaže, bitno mu je da ima pravnu sigurnost koju može da ostvari samo ukoliko se država pobrinula da zaštiti vlasništvo, što može da uradi ako je ono registrovano i jasno definisano. A to je naš zadatak", kaže za "Vreme" Zoran Krejović, direktor Centra za katastar nepokretnosti Beograd Republičkog geodetskog zavoda
Građani su u toku 2022. godine izdvojili 7,5 milijardi evra na kuće, stanove i druge objekte. Od te sume, trećina je potrošena na nekretnine sa "nesređenim papirima"
Vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u aprilu i maju 2023. godine je 1.1 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 15 odsto u odnosu na isti period 2022. godine
