Sa skupova protiv rudarenja litijuma koji su održani u Smederevu, Rekovcu, Bresnici i Boru poručeno da građani ne žele iskopavanje litijuma. Saopšteno i da postoje već dovoljno veliki ekološki problemi povodom kojih vlast ništa ne preduzima
Novi protesti protiv iskopavanja litijuma održani su u Smederevu, Rekovcu, Bresnici i Boru.
Građani su sve okupili u centru Smedereva, i oni ističu da nisu na protestu samo zbog Rio Tinta, već i zbog najavljene izgradnja rafinerije koju treba da grade Kinezi.
Mnogi od njih ističu da se oni već bore sa ekološkim problemima koji postoje zbog čeličane u tom gradu, na koje su se žalili ali kako navode, „vlast ništa ne preduzima“.
Na protestu govore Nikola Krstić iz Pokreta „Tvrđava“, Gojko Božović iz „ProGlas“-a , Vladimir Štimac bivši koršarkaš, Ivan Milosavljević iz Pokreta „Mlavska vojska“.
Sa protesta je poslata jedinstvena poruka – Naše zdravlje ili njihov profit?
Protest u Rekovcu je borba i za svaki drugi kraj u Srbiji
„Protest u Rekovcu je nastavak borbe za Levač, ali i za Jadar i svaki drugi kraj u Srbiji“, upravo to poručuju građani Rekovca i levačkog kraja koji su se okupili kako bi pokazali svoje protivljenje iskopavanju litijuma u Srbiji, prenosi N1.
Okupljeni građani izneli su i svoje domaće proizvode, voće i povrće sa željom da i na taj način poruče da neće dozvoliti da propadne njihova plodna zemlja i zasadi.
ProGlas podržao proteste građana Gornjih Nedeljica protiv iskopavanja litijuma
Protest Bresnici kod Čačka
Protest protiv iskopavanja litijuma održan je i u Bresnici kod Čačka, a na njemu su govorili Lazar Kričar, profesor Rudarsko-geološko fakulteta u Beogradu, dr Borislav Antonijević, narodni poslanik i Miladin Ševarlić, agroekonomista.
Kako je preneo N1, meštani tvrde da se Bresnica nalazi na mapi geoloških istraživanja jer je deo šireg područja namenjenog tome, a koje se prostire od Gružanskog jezera, pa sve do Kraljeva.
Bor: Svaki četvrti stanovnik ima neki oblik karcinoma
Ispred Kulturnog centra Bor u tom gradu sa protesta je poručeno svima u Srbiji da svaki četvrti stanovnik tog grada ima neki oblik raka, da su to podaci iz studije Instituta Batut iz 2015. godine, a koja je dugo skrivana.
Organizatori protesta su pročitali zahteve koje će predati lokalnom parlamentu.
Prvi zahtev je da se na mesečnom nivou objavljuju izveštaji o kvalitetu vazduha. Drugi je da se uradi nova studija o kvalitetu zdravlja građana Bora i da se hitno sazove sednica Skupštine grada sa temom „hitna situacija“, odnosno da se sazove sednica gradskog štaba za vanredne situacije. To traže jer kako tvrde, ljudi u Boru i dalje udišu vazduh prepun teških metala.
Organizatori kažu se na protestu okupilo oko 200 ljudi, ali je to i očekivano s obzirom na to da većina porodica u tom gradu zavisi od rudnika tj. radi u kompaniji Zi Đin.
“Ovo je grad zelenih rudnika, gde su plate 144 hiljade i mi hodamo po zlatu, zlatnim ulicama. Ali, to je samo propaganda koju ćete čuti na režimskim medijima. Ovde smo se skuppili da kazemo istinu, a to je da se u Srbiji, u Boru, ne poštuje ustav RS i da se krše zakoni”, rekao je Bojan Nikolić iz pokreta “Borani se pitaju“.
Izvor: N1
Posle dva dana nepojavljivanja u medijima, predsednik Aleksandar Vučić, gostovao je na Radio-televiziji Srbije. Rekao je da će nastaviti da insistira na dijalogu, ali i ponovio da su protesti neustavni i protivzakoniti
Do izbora za kosovski parlament ostalo je tri dana. Predizborne kampanje se privode kraju i šta je obeležilo poslednjih dana ovu trku? Kakve poruke je slala Srpska lista, a kakve Samoopredeljenje
Skupština Srpskog lekarskog društva (SLD) podržala je zahteve studenata sva četiri medicinska fakulteta
Nemački političari ocenjuju da bi srpska vlast trebalo da sluša demonstrante, a ima i onih koji smatraju da ta zemlja ne bi trebalo da se meša u unutrašnja politička pitanja Srbije.
Mini „istraživački” serijal o studentskim protestima pod nazivom „(De)blokada“, zapravo je propagandni bućkuriš prožet diskursom koji se u protekla tri meseca kuva u kuhinji Srpske napredne stranke
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
