Sa skupova protiv rudarenja litijuma koji su održani u Smederevu, Rekovcu, Bresnici i Boru poručeno da građani ne žele iskopavanje litijuma. Saopšteno i da postoje već dovoljno veliki ekološki problemi povodom kojih vlast ništa ne preduzima
Novi protesti protiv iskopavanja litijuma održani su u Smederevu, Rekovcu, Bresnici i Boru.
Građani su sve okupili u centru Smedereva, i oni ističu da nisu na protestu samo zbog Rio Tinta, već i zbog najavljene izgradnja rafinerije koju treba da grade Kinezi.
Mnogi od njih ističu da se oni već bore sa ekološkim problemima koji postoje zbog čeličane u tom gradu, na koje su se žalili ali kako navode, „vlast ništa ne preduzima“.
Na protestu govore Nikola Krstić iz Pokreta „Tvrđava“, Gojko Božović iz „ProGlas“-a , Vladimir Štimac bivši koršarkaš, Ivan Milosavljević iz Pokreta „Mlavska vojska“.
Sa protesta je poslata jedinstvena poruka – Naše zdravlje ili njihov profit?
Protest u Rekovcu je borba i za svaki drugi kraj u Srbiji
„Protest u Rekovcu je nastavak borbe za Levač, ali i za Jadar i svaki drugi kraj u Srbiji“, upravo to poručuju građani Rekovca i levačkog kraja koji su se okupili kako bi pokazali svoje protivljenje iskopavanju litijuma u Srbiji, prenosi N1.
Okupljeni građani izneli su i svoje domaće proizvode, voće i povrće sa željom da i na taj način poruče da neće dozvoliti da propadne njihova plodna zemlja i zasadi.
Protest protiv iskopavanja litijuma održan je i u Bresnici kod Čačka, a na njemu su govorili Lazar Kričar, profesor Rudarsko-geološko fakulteta u Beogradu, dr Borislav Antonijević, narodni poslanik i Miladin Ševarlić, agroekonomista.
Kako je preneo N1, meštani tvrde da se Bresnica nalazi na mapi geoloških istraživanja jer je deo šireg područja namenjenog tome, a koje se prostire od Gružanskog jezera, pa sve do Kraljeva.
N1Protest u Bresnici kod Čačka
Bor: Svaki četvrti stanovnik ima neki oblik karcinoma
Ispred Kulturnog centra Bor u tom gradu sa protesta je poručeno svima u Srbiji da svaki četvrti stanovnik tog grada ima neki oblik raka, da su to podaci iz studije Instituta Batut iz 2015. godine, a koja je dugo skrivana.
Organizatori protesta su pročitali zahteve koje će predati lokalnom parlamentu.
Prvi zahtev je da se na mesečnom nivou objavljuju izveštaji o kvalitetu vazduha. Drugi je da se uradi nova studija o kvalitetu zdravlja građana Bora i da se hitno sazove sednica Skupštine grada sa temom „hitna situacija“, odnosno da se sazove sednica gradskog štaba za vanredne situacije. To traže jer kako tvrde, ljudi u Boru i dalje udišu vazduh prepun teških metala.
Organizatori kažu se na protestu okupilo oko 200 ljudi, ali je to i očekivano s obzirom na to da većina porodica u tom gradu zavisi od rudnika tj. radi u kompaniji Zi Đin.
“Ovo je grad zelenih rudnika, gde su plate 144 hiljade i mi hodamo po zlatu, zlatnim ulicama. Ali, to je samo propaganda koju ćete čuti na režimskim medijima. Ovde smo se skuppili da kazemo istinu, a to je da se u Srbiji, u Boru, ne poštuje ustav RS i da se krše zakoni”, rekao je Bojan Nikolić iz pokreta “Borani se pitaju“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenta koji je koleginicu nazvao „ćaci“ terete za težu povredu, za koju je propisana mera privremenog udaljivanja sa fakulteta, zabrana polaganja ispita i kao krajnja mera – isključenje sa fakulteta
Beograd na vodi nastavlja širenje ka Adi Ciganliji, a nova faza razvoja na prostoru Beogradskog sajma uključuje 18 stambenih zgrada, marinu, produženje promenade i izgradnju kule visoke 120 metara
Ishod prvih suđenja za oružani sukob u Banjskoj odavno se znao, kažu sagovornici „Vremena“, tvrdeći da jedan od osuđenih sa incidentom nema ništa. Dok neki sada gule robiju, a države Srbije na Kosovu skoro više da nema, kolovođa Milan Radoičić u Srbiji i dalje „privređuje“
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
