Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu potvrdili su u razgovoru u Moskvi kategorično odbijanje mešanja spolja u unutrašnje stvari suverenih država i intenziviranje dijaloga kako bi se suprotstavili „obojenim revolucijama“, saopštila je u utorak (18. februar) Vlada Srbije.
Ruska strana je izrazila spremnost da nastavi da pruža podršku narodu Srbije u održavanju stabilnosti, a sagovornici su se saglasili da intenziviraju međuresorni dijalog u cilju suprotstavljanja „obojenim revolucijama“, navedeno je u saopštenju.
Režimsko spinovanje
Termini „obojena revolucija“ i „vojvođanski separatizam“ postale su omiljene sintagme ljudi na vrhu vlasti poslednjih meseci.
Dok studentske proteste kojima se, između ostalog, traži odgovornost za tragediju u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 ljudi, vlasti nazivaju „obojenom revolucijom“, pre nekoliko dana je aklamacijom u Sremskoj Mitrovici usvojena „Narodna deklaracija o Vojvodini“, kojom se navodno staje na put izmišljenom vojvođanskom separatizmu.
Tako vlast, po ko zna koji put, pokušava da skrene temu rešavajući krize koje je sama izmislila, dok ne rešavaju aktuelnu krizu koja na ulice izvodi stotine hiljada ljudi poslednja tri meseca. Tako je bili i za vreme katastrofalnih poplava u Obrenovci, ili za doba pandemije korona virusa.
Studenti su pobedili
„Studenti su pobedili, ako je nekome do toga“, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na televiziji Pink.
Ali, koga su to studenti pobedili i koga briga što je on rekao da su pobedili?
Studenti ne traže proglašenje pobede, oni traže ispunjenje zahteva i život u državi u kojoj vlada slovo zakona. Nisu studenti posustali u tome ni posle ove predsednikove izjave, pa tako pripremaju novi protest koji će se održati 1. marta u Nišu.
I nije ovo prvi put da su vlasti čvrste u krizama koje same izmišljaju, dok sa druge strane u pravim krizama, kakva je i trenutna politička, nemaju pravi odgovor.
Vikend ratovi na Kosovu
Setimo se „vikend ratova“ na Kosovu pre nekoliko godina, kada je većina pripadnika Vojske bila navodno u niskom startu za početak sukoba. Išli su tada u više navrata kamioni puni srpskih vojnika spremni za novi sukob. Ispostavilo se da su se tenzije napumpane, jer nikakve namere nije bilo da Vojska Srbije bilo šta preduzme na Kosovu.
Sada je na dnevnom redu Vojvodina. Tamošnji političari tvrde da nema reči o separatizmu, a predsednik objavljuje Nacionalnu deklaraciju o Vojvodini, kako bi separatizam sprečio.
Smrtonosne poplave 2014. godine
Dok se u rešavanju kriza koje su sami izmislili izvanredno snalaze, u pravim krizama predstavnici vlasti deluju pogubljeno, često i histerično.
Setimo se poplava koje su pogodile Srbiju u maju 2014. godine. Tada je za dve nedelje poginulo 57 ljudi, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a bilo je ugroženo 1,6 miliona ljudi širom Srbiji.
Obrenovac je bila jedna od najpogođenijih opština, a gotovo 90 odsto opštine bilo je potopljeno, stradalo je 17 ljudi, a više od 25.000 bilo je evakuisano iz svojih domova.
Nadležni organi i službe nisu tada reagovale na prognozu i upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 13. maja da će vodostaj na više reka u okolini Obrenovca biti u porastu i da će na Kolubari već dan kasnije, dakle, u sredu, 14. maja, preći granicu redovne odbrane od poplava. Tog dana su dve opštine, Koceljeva i Ub, već bile pod vodom. Dakle, pobesnela bujica Kolubare već je opasno pretila Obrenovcu.
Vlada je vanrednu situaciju proglasila tek 15. maja popodne, kada su reke već popunile ulice Obrenovca. Grad Beograd i lokalna vlast u Obrenovcu nisu tada preduzele ništa pre nadiranja najvećeg poplavnog talasa.
Predrag Marić, tadašnji čelik Sektora za vanredne situacije, tvdio je tada da su Obrenovčani još 14. maja upozoreni da treba da se evakuišu, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali dva dana kasnije, 16. maja, apelovao je da ne napuštaju domove.
Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, izjavio je tog maja da najveću odgovornost snose lokalne samouprave. Niko nije snosio odgovornost.
Najsmešniji virus na svetu
I u krizi pandemije Kovida-19 nadležni se nisu najbolje snašli.
Najpre se govorilo da nema razloga za strah, da se može slobodno u šoping u Italiju, da je reč o najsmešnijem virusu u istoriji, a onda je proglašeno vanredno stanje kako bi se sprečilo širenje zaraze korona virusom. Uvedene su posebne mere, zatvarene su škole, obdaništa i fakulteta, zatvoreni su šalteri javne uprave i lokalne samouprave, a starijima od 65 godina bio je zabranjen izlazak iz kuća. Kretanje je bilo ograničeno i svim ostalima u određenim periodima.
Od virusa kovid-19 u Srbiji je preminulo više od 18.000 ljudi.
Pitanje koje se sada postavlja je koja je sledeća kriza u izbegavanju prave na dnevnom redu.
