Foto: Marija JankovićOdlazak u Knin za mene je uvek bio poseban doživljaj, ali nikada to nije bilo mesto gde sam se osećao ugroženo. Koliko god se pojedini srpski mediji i jahači nacionalizma trudili da predstave kako Srbi kada odu tamo automatski dobiju metu na čelu - nije tako, suživot postoji
Sa glavnog železničkog kolodvora u Zagrebu kreću vlakovi “Marjan” i “Dioklecijan”, jedina dva voza koja vode preko Like do Knina, pa tamo dalje nastavljaju ka Dalmaciji. Treba nekih pet sati. Od Beograda do Knina odavno više nema direktnog voza, a nema ga ni na relaciji Beograd – Zagreb.
Kninska železnička stanica izgleda isto kao 1995. godine. Stakla porazbijana, lokali napušteni, šalterske prodaje nema – stoji natpis “ne radimo do daljneg, kupite karte u vozu”. Na jednom od izloga još uvek piše “brica”. Kroz razgovor sa starim Kninjanima saznajem da je dotični brica zatvorio radnju još pre rata.
Dok sam ispijao “kavu sa mlijekom” u jednom kafiću blizu železničke stanice i čitao novine na telefonu, naišao sam na tekst na jednom od krajnje opskurnih srpskih portala kako “ustaše” napadaju Srbe povratnike, ali i one koji samo svrate da obiđu kuću, ili do nekoga koga imaju u Kninu.
Čitajući na desetine sličnih tekstova koji u poslednje vreme pune tabloide, stiče se utisak da se sa srpskom registracijom kroz Knin ne može bezbedno provozati, a ako se slučajno sedne negde na kafu valja šapatom govoriti, da neko slučajno ne čuje tragove ekavice.
Povratak u Mediće
Zapravo, situacija je potpuno suprotna. Naravno da ima sporadičnih incidenata – desi se da nekom išaraju staklo automobila, ili da neko ljutito posmatra auto sa BG tablicima, ali to nikako nije pravilo. Iako sam boravio u Kninu nebrojeno puta od početka dvehiljaditih godina, nikada mi se ništa neprijatno nije dogodilo.
Bilo je sasvim normalno družiti se sa lokalnim hrvatskim klincima koji su u Knin došli nakon „Oluje“, nikada to nije bilo opterećeno nacionalizmom.
Moja baka Milka je u koloni srpskih izbeglica tog avgusta 1995 napustila svoj zaseok Medići kraj Knina iz koga je moj otac, ali se vratila nekoliko godina posle rata. U potpunosti je okružena hrvatskim doseljenicima koji nikada nisu marili za njenu etničku pripadnost kada je trebalo da joj se priskoči u pomoć.
Neki od njih su ratni veterani.
Puno srpskih registracija
Ovih dana su se srpske registracije u Kninu mogle videti na svakom ćošku. Nijedan automobil nije bio oštećen.
Desilo se jednom prilikom da je grupa huligana demolirala kafić u jednom selu pokraj Knina u kome su lokalci gledali utakmicu Crvene Zvezde u Ligi šampiona. Međutim, to nisu bili stanovnici Knina, već organizovana grupa batinaša pristigla iz Splita.
U periodu oko “Oluje”, dok hrvatska strana proslavlja pobedu, situacija postaje neprijatna za sve one koji su tada napustili život u Kninu, ali ni tada uglavnom nema incidenata. Jedino što nije prijatno slušati hitove Marka Perkovića Tomsona ili Miroslava Škore kako se celi dan ore sa stadiona FK Dinare.
Svakako da Knin više nije isti, niti će ikada više biti kakav je nekada bio, ali priče koje se forsiraju u srpskom javnom mnjenju da je “opasno” otići tamo, jednostavno su netačne. Knin nije najidealnija opcija za život, ali ne zbog toga što se nalazi u Hrvatskoj, nego zato što tamošnja ekonomska situacija nije na zavidnom nivou.
Kamene ploče koje su postavljene oko spomenika “Oluji” popucale su ove godine zbog prevelikih vrućina.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Ustavu je s razlogom definisano da se predsednički izbori održavaju na pet, a parlamentarni na četiri godine. Šta može Srbija kada su najviše državne funkcije istovremeno u tehničkom mandatu?
Marija Vasić, profesorka sociologije iz Novog, ne oseća nikakvo olakšanje što ju je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolirao. Ljuta je što joj je uskraćena mogućnost da na sudu sa ostalim članovima „novosadske grupe“ obori besmislenu optužbu za pokušaj rušenja ustavnog poretka
Poslednji čin pred ostavku na funkciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je pomilovanje 49 ljudi, a krivičnog gonjenja je oslobodio i 11 „svojih“. Ko su ti ljudi?
U govoru nakon koga je potpisao ostavku, Aleksandar Vučić je najavio šta će raditi kao premijer, istakavši obrazovanje koje je loše zato što su neki fakultete pretvarali u partijske štabove
Televizije N1 i Nova su učesnicima izborne trke ponudile političko oglašavanje za 5.200 do 7.800 evra za spot od pola minuta, saznaje „Vreme“. U ponudi je i oglas koji prekriva ceo ekran portala. Pitanje je da li te cene iko može da plati osim Srpske napredne stranke
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
