Šta se dešava kada se protesti iz Srbije preliju hiljadama kilometara dalje? Srpski aktivisti u inostranstvu više ne žele da budu samo publika koja događaje u Srbiji prati izdaleka. Posle meseci protesta i podrške studentima, međunarodnih inicijativa i povezivanja dijaspore, pred njima je nova faza angažmana – izbori
Za deo Srba koji žive u inostranstvu, studentski protesti u Srbiji nisu ostali događaj koji se prati preko društvenih mreža. U gradovima širom Evrope formirale su se neformalne grupe koje su organizovale proteste podrške, povezivale se međusobno, obraćale međunarodnim institucijama i pomagale studentima.
Sada, uoči izbora, deo tog pokreta dobija novu dimenziju: ljudi koji su se mesecima organizovali oko protesta pokušavaju da svoje iskustvo prenesu i na izborni dan.
U Ženevi i Lozani organizovanje je počelo početkom 2025. godine, na prvim skupovima podrške studentima. Od tada se grupa povezivala sa sličnim inicijativama u drugim švajcarskim gradovima, a potom i sa zajednicama u Nemačkoj i Francuskoj. Učestvovali su u organizaciji dočeka studenata biciklista u Strazburu, akcijama podrške, međunarodnim inicijativama i obraćanju institucijama.
Jedno pismo visokom komesaru UN za ljudska prava Volkeru Tirku, povodom nasilja nad demonstrantima i hapšenja političkih aktivista, potpisalo je više od 12.000 ljudi širom sveta za samo 24 sata.
Foto: Nataša Devetaković LičinaPodrška Studentskoj listi iz Ženeve
Od „Srbija protiv nasilja“ do „Studenti pobeđuju“
„Od kako su raspisani parlamentarni izbori, interesovanje i mobilizacija ljudi na terenu je mnogo veća“, kaže za „Vreme“ Nataša Devetaković Ličina, koja govori u ime neformalne grupe „Podrška Ženeva i Lozana“. Grupa je 20. septembra organizovala tribinu u Ženevi na kojoj se razgovaralo o razlozima zbog kojih dijaspora treba da izađe na izbore.
Sličan razvoj događaja dogodio se i u Frankfurtu. Tamo je zajednica Srba zainteresovanih za politička dešavanja u Srbiji postojala još tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, a ponovo se snažnije aktivirala nakon studentskih blokada i građanskih protesta posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U januaru 2025. godine više od 1.000 ljudi okupilo se ispred srpskog konzulata u Frankfurtu. Organizacija je počivala na društvenim mrežama i neposrednom dogovoru, bez formalnog lidera. Ljudi su sami predlagali akcije, pripremali materijal za proteste i povezivali se sa nemačkim političarima i zvaničnicima.
Jedan od protesta imao je i međunarodni karakter, a među govornicima je bio Tarek Al-Vazir, poslanik Bundestaga i bivši ministar saobraćaja Hesena, koji je na skupu učestvovao kao građanin.
Foto: Privatna ArhivaNataša Devetaković Ličina
Iz Frankfurta se mreža zatim širila dalje – prvo prema drugim gradovima u Nemačkoj, a potom i prema srpskim zajednicama širom sveta. „Frankfurt uz studente“ danas je deo šire globalne mreže koja koordinira aktivnosti preko društvenih mreža i platforme „ukljucise.info“.
Zašto su izbori promenili stvari
Protesti su, prema svedočenjima aktivista, okupili ljude koji ranije nisu nužno bili politički organizovani. Ono što ih je povezivalo bila je zabrinutost zbog događaja u Srbiji i potreba da se podrška pokaže i izvan zemlje.
Sa izborima se, međutim, pojavljuje drugačija vrsta angažmana. Aktivisti više ne žele samo da organizuju skupove podrške, već da budu deo političkog procesa koji se odvija u Srbiji.
„Mnogi građani u Nemačkoj i šire u dijaspori još od ranije pokušavaju da podignu svest o tome da je svaki glas važan i da dijaspora ima pravo da učestvuje u donošenju političkih odluka u domovini“, kaže za „Vreme“ Olivera Stošić Rakić iz grupe „Frankfurt uz studente“, te da je studentski pokret dodatno podstakao ljude u inostranstvu da se uključe u demokratske procese.
Foto: Frankfurt uz studentePodrška iz Frankfurta
U Ženevi je taj lični odnos prema izborima posebno izražen. Devetaković Ličina kaže da sama dugo nije koristila svoje biračko pravo, ali da je vremenom promenila odnos prema glasanju.
„Glasanje je uvek važno“, kaže ona, ocenjujući da je to način da građani utiču na odluke koje se tiču Srbije.
Iza ovog angažmana, međutim, ne stoji samo pitanje izbora. Za sagovornice je reč o širem odnosu prema zemlji iz koje su otišle, ali sa kojom nisu prekinule vezu.
Devetaković Ličina podseća da dijaspora ima veliki ekonomski značaj za Srbiju i da novac koji ljudi iz inostranstva šalju porodicama predstavlja važan deo ekonomskih tokova. Zbog toga, smatra ona, argument da ljudi koji žive van Srbije ne bi trebalo da odlučuju o njenoj budućnosti ne može da bude dovoljan da ih isključi iz političkog života.
Foto: Nataša Devetaković LičinaPoruke iz Švajcarske
Od Fejsbuk grupa do biračkih mesta
Zajednicama nastalim tokom protesta zajednički je način organizovanja. Umesto klasičnih udruženja i hijerarhije, oslanjaju se na WhatsApp, Instagram, Fejsbuk i druge društvene mreže. U Ženevi i Lozani WhatsApp zajednice ostale su glavni kanal komunikacije. Frankfurtska grupa funkcioniše bez formalnog lidera.
To iskustvo sada pokušavaju da prenesu na izborni dan.
U Švajcarskoj su se aktivisti povezali sa ljudima koji su spremni da budu deo biračkih odbora, dok studentski pokret koordinira obuke kontrolora. Planiraju se i mobilni timovi, kao i organizacija prevoza za ljude koji do biračkih mesta moraju da putuju.
U Frankfurtu očekuju da na sam izborni dan budu dovoljno organizovani da mogu da prate ono što se događa i da o tome informišu javnost u Srbiji.
„Očekujemo pre svega od nas samih da se na izborni dan dobro organizujemo, da imamo dovoljno kontrolora i da možemo sami da izveštavamo javnost Srbije o izbornom danu u dijaspori“, kaže Stošić Rakić.
A zatim dodaje ono što je za njenu grupu očigledno i političko očekivanje: „Očekujemo da studenti pobede.“
Ovaj angažman ne znači da su ljudi iz dijaspore lišeni političkih i društvenih pritisaka. Sagovornice navode da se negativni komentari i uvrede pojavljuju na društvenim mrežama, ali da su pritisci ipak drugačiji nego u Srbiji.
„Ovde je pritisak znatno manji nego u Srbiji, jer smo mi i građani Nemačke“, kaže Stošić Rakić.
A Devetaković Ličina da nije imala neprijatnosti ni u Srbiji ni u Ženevi, mada priznaje da oseća nelagodnost kada ulazi u Srbiju ili iz nje izlazi. Na uvrede na društvenim mrežama ne odgovara.
Ipak, ono što je možda važnije od pojedinačnih neprijatnosti jeste činjenica da su ljudi koji su se okupili oko protesta u Srbiji počeli da posmatraju svoju dijasporu kao političku zajednicu.
U tom smislu, izbori su za njih više od jednog dana glasanja. Oni su nastavak aktivnosti koje su počele na ulicama Ženeve, Frankfurta, Lozane i drugih evropskih gradova – samo se sada pitanje podrške studentskom pokretu prevodi u pitanje političkog izbora.
Foto: Anamarija NikoletićZa studente iz Bazela
„Studentsku i građansku borbu doživljavamo kao borbu za globalno bolje sutra, kao primer koji može i treba da inspiriše druge ljude širom sveta na građansku participaciju“, kaže Stošić Rakić.
U Ženevi je očekivanje nešto šire: promena političkog sistema, vladavina prava, manje korupcije i izlazak Srbije iz, kako kaže Devetaković Ličina, „začaranog kruga“ u kome se nalazi decenijama.
Za ljude koji su poslednjih meseci organizovali proteste hiljadama kilometara od Srbije, izborni dan će tako biti svojevrsni test svega što su radili tokom prethodne godine. Od neformalnih grupa na WhatsAppu i skupova podrške, preko međunarodnih kontakata i studentskih akcija, stigli su do trenutka kada žele da pokažu da dijaspora može da bude više od publike koja događaje u Srbiji posmatra izdaleka.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rezerve od 112 megatona bakra predate su Kinezima, a vrede 248.000 evra po glavi stanovnika Srbije – neki su od podataka sa skupova Studentske liste u Beogradu, Zaječaru i Kikindi
Na opštim izborima, do 15 časova glasalo je osam odsto manje stanovnika BiH, prijavljeni su problemi zbog novog načina glasanja pa se na nekim biračkim mestima razmišlja o povratku na stari sistem
Nakon što su nedavno Hrvatski branitelji zatražili od Vlade obaveznu proveru javnog delovanja stranih izvođača pre njihovog angažmana u Hrvatskoj, otkazan je Bajagin koncert u Koprivnici. A možda će biti i onaj u Puli
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
