Po prvi put u poslednjih pet godina došloje do promene na listi najmoćnijih pasoša na svetu.
Rang lista sastavlja se prema Henli pasoškom indeksu, koji se ažurira na svakih četiri meseca. Zasnovan je na broju destinacija koje vlasnici pasoša mogu da posete bez vize, a listu sastavlja konsultantska firma „Henli & Partners“ na osnovu podataka Međunarodne asocijacije avioprevoza.
Ovaj put, prvo mesto zauze je Singapur. Stanovnici te zemlje mogu da putuju bez vize na 192 od 227 svetskih destinacija. Na drugom mestu je Japan, dok evropske zemlje – Nemačka, Italija, Španija, Francuska Finska i Švedska, uz Južnu Koreju – zauzimaju treće mesto sa 190 destinacija, koliko njihovi državljani mogu da posete bez viza.
Srpski pasoš nalazi se na 37. mestu liste.
Gde ne može bez vize?
Avganistan ostaje zemlja sa najslabijim pasošem na svetu, budući da ima bezvizni režim sa samo 27 destinacija. Slede ga Sirija (28 destinacija) Irak (30 destinacija) i .
Na samom dnu su i Pakistan (33 destinacija), Jemen (34) i Somalija (35), Palestina i Nepal (39), Severna Koreja (40), Bangladeš (40), Kosovo (40), Libija (40) i Šri Lanka (41).
Kako prenosi Euronews Srbija, tokom prethodnih godina pasoški indeks uglavnom ukazuje na veće slobode putovanja, budući da se broj zemalja koje putnici mogu da posete bez viza gotovo udvostručio od 2006. godine, kada je tu mogućnost nudilo 58 destinacija.
Danas samo osam zemalja ima manji indeks nego pre jedne decenije, ali se istovremeno produbljuje jaz između najmoćnijih i najmanje moćnih.
Dvanaest zemalja na svetu nudi bezvizni režim za svih 198 svetskih pasoša, a tu se ubrajaju: Burundi, Komoro ostrva, Džibuti, Gvineja Bisao, Maldivi, Mikronezija, Mozambik, Ruanda, Samoa, Sejšeli, Timor-Leste i Tuvalu.
Četiri zemlje ne dozvoljavaju ulazak bez vize nijednom stranom državljanu, a to su Avganistan, Severna Koreja, Papua Nova Gvineja i Turkmenistan.
Kad smo imali crveni pasoš
Srbija je sada na 37. mesto ove liste, ali se građani i dalje sećaju crvenog pasoša Socijalsitičke Federativne Republike Jugoslavije.
U kolektivnoj svesti, ta vremena su počela šezdesetih godina XX veka.
Pre toga, jugoslovenski pasoš nije bio tražena roba. Nakon Drugog svetskog rata postojao je vizni režim od strane zemalja Varšavskog pakta, koji se posle Rezolucije Informbiroa 1948. godine pretvorio u potpunu blokadu granica prema Jugoslaviji.
Iako je pedesetih godina počelo izvesno popuštanje u viznom režimu zapadnih zemalja prema Jugoslaviji, odlazak na tu stranu sveta bio je rezervisan uglavnom za diplomate i one koji su išli na službena putovanja.
A onda se šezdesetih godina se sve promenilo. Sa velikim brojem zemalja potpisani su međudržavni ugovori o međusobnom ukidanju viza.
Vize su bile potrebne jedino za Grčku i Albaniju – za Grčku zbog nerešenog „makedonskog pitanja“, za hermetički zatvorenu Albaniju zbog političkih problema sa režimom Envera Hodže.
Vlasnik jugoslovenskog pasoša imao je privilegiju da može da bira stranu na koju će krenuti. Kada su odnosi sa socijalističkim zemljama otoplili, Jugosloveni su i po tom delu sveta mogli da se kreću bez problema, što je tada za stanovnike zapadnih zemalja bilo nezamislivo.
Dobri odnosi sa nesvrstanim zemljama učinili su da je i u udaljenim krajevima planete pokazivanje crvenog jugoslovenskog pasoša otvaralo mnoga vrata, za druge čvrsto zatvorena. Ostaci tog poštovanja i danas se mogu naći u tim zemljama kada se pomene Jugoslavija.
Baš zbog toga što je omogućavao bezvizni ulazak u najveći broj zemalja, na crnom tržištu je jugoslovenski pasoš tada bio najskuplji.
B.G./Euronews Srbija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
