Foto Tanjug
Neisplaćene plate za jun i jul, aktuelizovale su dugogodišnji problem Kolarčeve zadužbine – finansiranje. Zakonski osnov postoji, ali ne i obaveza da Grad i država finansiraju ustanovu sa jedinom koncertnom salom u državi
Zaposleni u Zadužbini Ilije M. Kolarca dobili su plate za jun i jul, zahvaljujući donaciji člana Upravnog odbora, koji je želeo da ostane anoniman, te se tako donekle rešio dugogodišnji problem ove važne kulturne ustanove.
Članovi Upravnog odbora su: Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda, Jasna Dimitrijević pozorišna producentkinja i prethodna dugogodišnja direktorka Kolarca, Maja Gruden Pavlović profesorka Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Mitrović akademik, Bojan Bugarčić SANU – upravnik poslova, Rade Vojnović Ministarstvo kulture i informisanja i Obrad Tadić.
Pomoć iz Grada koju su očekivali nije stigla, mada u Zakonu u kulturi i Grad i Republika imaju zakonski osnov da sufinansiraju materijalne troškove Zadužbine u iznosu do 45 procenata. To je zakonski osnov – ali ne i zakonska obaveza.
Zaposleni nisu primili te dve plate zato što se Kolarac većinski samofinansira, a tokom leta ima smanjen broj programa pa samim tim i prihoda. Po završnom računu, gotovo 82 odsto prihoda su sami obezbedili.
Aleksandar Peković, direktor Zadužbine koji je tek jednu godinu na tom mestu, najavljuje da ih iduće godine letnja pauza neće zateći, zato što će organizovati program za turiste. Najavljuje i rekonstrukciju zgrade.
Ilija Kolarac je 1878. godine svu svoju imovinu zaveštao svom narodu, a odbor njegove Zadužbine imao je zadatak da je održava i da je izdaje, te da novac od rente usmerava ka toj instituciji kako bi obrazovanje i kultura, kojima se Zadužbina bavi, bili zaštićeni.
Međutim, nacionalizacijom nakon Drugog svetskog rata Kolarčevoj zadužbini je oduzeta imovina. Sada su u postupku restitucije, nadaju se pozitivnom ishodu, koji bi im omogućio da ostvaruju dobit zahvaljujući svojoj imovini. Zgrada ima 4.500 kvadrata, a i park i zgrada „Staklenca” na Trgu Republike su vlasništvo Zadužbine. Taj objekat u katastru nema upisanog vlasnika, nema upotrebnu dozvolu a komercijalno se eksploatiše već 30 godina. Naravno, Zadužbina nema nikakve koristi od toga. Sada je u postupku restitucije, nada se pozitivnom ishodu.
Posle promene Zakona o zadužbinama 2011. Kolarac je postao institucija civilnog društva, poput kulturno-prosvetnih zajednica, i nije dobijao redovnu finansijsku podršku državnih i gradskih institucija.
Od tada se 75 odsto troškova pokriva iz sopstvenih prihoda: od programa i izdavanja prostora drugim organizacijama, kao i učešćem na konkursima koje raspisuju grad Beograd ili Ministarstvo kulture Srbije.
Nekako od tada i traju finansijski problemi Zadužbine, a status ustanove od posebnog značaja koji je dobila u vreme prethodne upravnice Jasne Dimitrijević nije joj doneo olakšice. Poznato je da ovoj ustanovi nedostaje pre svega trajno finansiranje, kao u vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a potom i dobar program sa velikim svetskim zvezdama koji bi privukao sponzore i doneo zaradu.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine, po nacrtu arhitekte Petra Bajalovića. Pre 90 godina osnovan je Kolarčev narodni univerzitet. U okviru zadužbine danas funkcionišu Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost sa galerijom i bibliotekom, Centar za nastavu stranih jezika i Centar za izdavačku delatnost.
Sala u Kolarčevoj zadužbini je jedina prava koncertna dvorana u Beogradu. Ona je dom Beogradskoj filharmoniji, a nema značajnijeg muzičara ili orkestra koji nije nastupao u njoj – ne vredi izdvajati pojedince. Godišnje, publiku sale Kolarca čini više od 90.000 ljudi.
Škola stranih jezika osnovana je 1933. godine, čak pre osnivanja posebnih katedri na Filološkom fakultetu. Na Kolarcu se slušaju predavanja i iz oblasti prirodnih nauka – na gostovanju kvantnog fizičara sa Univerziteta u Oksfordu Vlatka Vedrala, sedelo se i na stepeništu sale, a pamte se predavanja Ranka Radović o arhitekturi, predavanja Miloša Crnjanskog ili gostovanje čuvenog svetskog filozofa Žaka Deride.
Kolarac je sinonim kulture, muzike i obrazovanja za ceo Beograd i ceo narod, i trebalo bi mu sve to uzvratiti.
S.Ć./ NovaS/ Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
