Neisplaćene plate za jun i jul, aktuelizovale su dugogodišnji problem Kolarčeve zadužbine – finansiranje. Zakonski osnov postoji, ali ne i obaveza da Grad i država finansiraju ustanovu sa jedinom koncertnom salom u državi
Zaposleni u Zadužbini Ilije M. Kolarca dobili su plate za jun i jul, zahvaljujući donaciji člana Upravnog odbora, koji je želeo da ostane anoniman, te se tako donekle rešio dugogodišnji problem ove važne kulturne ustanove.
Članovi Upravnog odbora su: Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda, Jasna Dimitrijević pozorišna producentkinja i prethodna dugogodišnja direktorka Kolarca, Maja Gruden Pavlović profesorka Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Mitrović akademik, Bojan Bugarčić SANU – upravnik poslova, Rade Vojnović Ministarstvo kulture i informisanja i Obrad Tadić.
Pomoć iz Grada koju su očekivali nije stigla, mada u Zakonu u kulturi i Grad i Republika imaju zakonski osnov da sufinansiraju materijalne troškove Zadužbine u iznosu do 45 procenata. To je zakonski osnov – ali ne i zakonska obaveza.
Zaposleni nisu primili te dve plate zato što se Kolarac većinski samofinansira, a tokom leta ima smanjen broj programa pa samim tim i prihoda. Po završnom računu, gotovo 82 odsto prihoda su sami obezbedili.
Aleksandar Peković, direktor Zadužbine koji je tek jednu godinu na tom mestu, najavljuje da ih iduće godine letnja pauza neće zateći, zato što će organizovati program za turiste. Najavljuje i rekonstrukciju zgrade.
Ilija Kolarac je 1878. godine svu svoju imovinu zaveštao svom narodu, a odbor njegove Zadužbine imao je zadatak da je održava i da je izdaje, te da novac od rente usmerava ka toj instituciji kako bi obrazovanje i kultura, kojima se Zadužbina bavi, bili zaštićeni.
Međutim, nacionalizacijom nakon Drugog svetskog rata Kolarčevoj zadužbini je oduzeta imovina. Sada su u postupku restitucije, nadaju se pozitivnom ishodu, koji bi im omogućio da ostvaruju dobit zahvaljujući svojoj imovini. Zgrada ima 4.500 kvadrata, a i park i zgrada „Staklenca” na Trgu Republike su vlasništvo Zadužbine. Taj objekat u katastru nema upisanog vlasnika, nema upotrebnu dozvolu a komercijalno se eksploatiše već 30 godina. Naravno, Zadužbina nema nikakve koristi od toga. Sada je u postupku restitucije, nada se pozitivnom ishodu.
Posle promene Zakona o zadužbinama 2011. Kolarac je postao institucija civilnog društva, poput kulturno-prosvetnih zajednica, i nije dobijao redovnu finansijsku podršku državnih i gradskih institucija.
Od tada se 75 odsto troškova pokriva iz sopstvenih prihoda: od programa i izdavanja prostora drugim organizacijama, kao i učešćem na konkursima koje raspisuju grad Beograd ili Ministarstvo kulture Srbije.
Nekako od tada i traju finansijski problemi Zadužbine, a status ustanove od posebnog značaja koji je dobila u vreme prethodne upravnice Jasne Dimitrijević nije joj doneo olakšice. Poznato je da ovoj ustanovi nedostaje pre svega trajno finansiranje, kao u vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a potom i dobar program sa velikim svetskim zvezdama koji bi privukao sponzore i doneo zaradu.
SVECANO OBELEZEVANJE. FOTO TANJUG
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine, po nacrtu arhitekte Petra Bajalovića. Pre 90 godina osnovan je Kolarčev narodni univerzitet. U okviru zadužbine danas funkcionišu Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost sa galerijom i bibliotekom, Centar za nastavu stranih jezika i Centar za izdavačku delatnost.
Sala u Kolarčevoj zadužbini je jedina prava koncertna dvorana u Beogradu. Ona je dom Beogradskoj filharmoniji, a nema značajnijeg muzičara ili orkestra koji nije nastupao u njoj – ne vredi izdvajati pojedince. Godišnje, publiku sale Kolarca čini više od 90.000 ljudi.
Škola stranih jezika osnovana je 1933. godine, čak pre osnivanja posebnih katedri na Filološkom fakultetu. Na Kolarcu se slušaju predavanja i iz oblasti prirodnih nauka – na gostovanju kvantnog fizičara sa Univerziteta u Oksfordu Vlatka Vedrala, sedelo se i na stepeništu sale, a pamte se predavanja Ranka Radović o arhitekturi, predavanja Miloša Crnjanskog ili gostovanje čuvenog svetskog filozofa Žaka Deride.
Kolarac je sinonim kulture, muzike i obrazovanja za ceo Beograd i ceo narod, i trebalo bi mu sve to uzvratiti.
S.Ć./ NovaS/ Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pretnje silovanjem, šamaranje, šutiranje, pljuvanje, vređanje, lomljenje telefona - ovako je devet osoba do čijih svedočenja je BIRN došao opisalo ono što je doživelo, čulo ili videlo u garaži zgrade Vlade Republike Srbije u koju su dovedeni posle protesta 14. avgusta.
Spoljna obaveštajna služba Rusije saopštila je da ima informacije da Evropska unija sprema „srpski Majdan”. U tom smislu finansira medije „kako bi mobilisala biračko telo”. Uz „Vreme”, pominju se i „FoNet”, „Južne vesti”, „Podrinske”, „Boom93” i drugi mediji
Naprednjački kontramitinzi trenutno su najučinkovitija municija za antiblokadersku paljbu režimskih medija. Ne radi se tu, međutim, samo o političkom marketingu. Sve se kreće u pravcu 1. novembra
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
