Hodajući u petak oko 13 časova Njegoševom ulicom u Beogradu, na Vračaru, na prvi pogled bi se reklo da se u gradu ništa naročito ne događa: kafići i restorani – rade, bakalnice – rade, vinarije – rade, frizer – radi, apoteke -rade…
Na drugi pogled, međutim – ne radi sve. Neki lokali su zatvoreni bez ikakvog objašnjenja zašto, a na jednom piše samo „danas, petak, 24.01, lokal ne radi“. Pa ko razume, razumeo je.
A sve je svima jasno, koji su vlasnici u sprezi sa naprednjačkom vlašću, ili se plaše da se ne zamere, a koji nisu i ničega se ne plaše, jer samo kilometar dalje desetine hiljada studenata izražava svoje negodovanje zbog autokratije, partokratije, nepotizma, do srži korumpirane države u kojoj žive.
„Sad bar znam gde ubuduće neću da pijem kafu“, kaže jedna gospođa koja živi u komšiluku. Misli na kafiće koji rade.
A jedan stariji gospodin koji je izveo psa na pitanje o „generalnom štrajku“ u Njegoševoj kaže: „Menjam lokal u kome kupujem sladolad, ne mogu da verujem da ovi moji danas rade“.
Na pedesetak metara razdaljine nalaze se dve sladoledženice sa vrhunskim sladoledom – jedna je u štrajku, druga ne.
U krugu pretnji
Ovi lokali što rade 24. janura 2025, neće se, ipak, usrećiti. Većina zvrji prazna, u nekima bukvalno žive duše nema. Prazni su i supermarketi, u celoj ulici zamro je život.
Neki od konobara sa kojima smo razgovarli kažu da su im gazde zapretile da moraju da rade, a da je nekim vlasnicima lokala napradnjačka gradska vlast zapretila inspekcijama ako se drznu da obustave rad, pa je rezultat tog kruga pretnji da su otvoreni.
A što se tiče Vučića i onih njegovih „likova i likuša“, očima ne mogu da ih vide. Ali ne mogu sebi ni da priušte da dobiju otkaz.
Pa do sledeće prilike.