Nikola Selaković: Pravoverni radikal na optuženičkoj klupi

Nikola Selaković, ministar kulture u drugom mandatu u Vladi Srbije, u sredu (4. februar) našao se prvi put pred sudijama Tužilaštva za organizovani kriminal u slučaju „Generalštab”. On i još troje državnih službenika su optuženi da su nizom nezakonitih radnji sačinili dokument lažnog sadržaja, koji je poslužio vlastima da zgradi Generalštaba, oštećenoj u NATO bombardovanju, skinu zaštitu kulturnog dobra i donesu leks specialis za njegovo rušenje.

Pravnik po struci, biće da se na početku karijere nije nadao da će se naći s druge strane sudijske klupe i to sa pozicije visokog državnog funkcionera.

Pravnička karijera

Pravom u originalnom smislu te reči bavio se tri godine kada je od 2009. do 2012. godine bio zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent. Na ovom fakultetu završio je osnovne i master studije a, kako stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji, trenutno je na ovoj visokoškolskoj ustanovi doktorand. Doktorske studije upisao je davne 2010, piše Istinomer.

Bio je i član Visokog saveta sudstva, kao i Državnog veća tužilaštva.

Dok je još radio kao asistent na fakultetu, imao je gaf s flašicom hrvatske vode – jedna se studentkinja požalila se da joj je asistent Selaković flašicu hrvatske vode koja je stajala na njenoj klupi bacio u đubre.

Selaković je prvo potvrdio tu priču, rekavši da je bacio flašicu želeći da objasni studentima da će Srbiji pomoći ako budu kupovali domaće.

Potom je demantovao da je bacio flašicu, objasnio da je sve laž i estradizacija, a da je na predavanju o zločinima u Drugom svetskom ratu i nacifašističkom zakonodavstvu u NDH, o genocidu nad Srbima i jamama u Hrvatskoj, ugledao flašicu hrvatske vode na klupi i prokomentarisao da su Srbi pre 70 godina bacani u jame, a da danas piju hrvatsku vodu jamnicu, jer se ta voda hrvatskog proizvođača „puni baš u selu Jamnica gde su do 1995. živeli Srbi a danas ih nema“, te da je na osnovu te priče iskonstruisana laž o bacanju flašice u kantu.

Ministarska karijera

Trenutni ministar kulture, bio je prethodno glavni čovek u još četiri ministarska resora.

Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave od 2012. do 2014, kada je bio najmlađi ministar u Vladi, a potom ministra pravde u periodu od 2014. do 2016. godine. Usledila je četvorogodišnja ministarska pauza u karijeri, pa je od 2017. do 2020. bio generalni sekretar predsednika Republike.

U Vladu se vratio 2020. godine najpre obavljajući funkciju ministra spoljnih poslova Republike Srbije do 2022. godine. Zatim je postavljen na funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde je boravio do 2024, kada je postavljen za ministra kulture.

Politička karijera

Rođen 1983. godine. Čim je napunio 18 godina, učlanio se u Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja. U SRS je, govorio je, ušao iz revolta što mu je otac Miodrag, generalni direktor Industrije obuće Beograd, posle 5. oktobra dobio otkaz jer je bio član SPS-a, a ne zato što mu je Šešelj bio uzor, iako je tada haški zatvorenik „odavao utisak čoveka koji se borio protiv DOS-ovog režima“.

Selakovićev ulazak u SRS imao je samo jedan cilj: borba protiv vladajućeg (DOS-ovog) režima, pisao je ranije NIN.

Kada je deo radikala odlučio da se odvoji i presvuče u naprednjačko odelo, uz vođe nove stranke Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, Šešelja se odrekao i Selaković.

Član je SNS-a od 2008. godine, odnosno njenog osnivanja. Bio je član Predsedništva, Glavnog i Izvršnog odbora, da bi u januaru 2014. bio izabran za potpredsednika stranke i na toj funkciji ostao do maja 2016. Od tada je ponovo član Predsedništva.

Odlukom predsednika Republike Aleksandra Vučića 31. maja 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika Republike, koju je obavljao do 27. oktobra 2020. godine.

Iako je skinuo radikalsno odelo, ostaće upamćen što se 2014, kao naprednjak, na sastanku sa Orsatom Miljenićem, hrvatskim ministrom pravde, pojavio sa šajkačom i kokardom. Kad je zbog toga hrvatski ministar odbio da sedi s njim za istim stolom, Selaković je uzvratio: „Što se tiče moje kape, uvek ću s ponosom nositi kapu koju su nosili moji preci na Ceru, Kolubari, Krfu i Kajmakčalanu.“

Ministar kulture bez rada u kulturi

Prvi put je izabran za ministar kulture u vladi Miloša Vučevića 2024. godine. On je imao razne funkcije, zaduženja i aktivnosti, ali samo jednu koja bi ga kvalifikovala za dodeljenu mu funkciju, pisalo je tada „Vreme”.

U dugoj Selakovićevoj radnoj biografiji, uglavnom ispunjenoj političkim funkcijama, pomenuta je jedna aktivnost u kojoj postoji reč „kultura“: Selaković je osnivač, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“.

Pošto je izabran za ministra kulture, Selaković je rekao da će se fokusirati na očuvanje kulturnog nasleđa. Ipak, za vreme njegovog mandata sa zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u Beogradu skinuta je zaštita kulturnog dobra, zbog čega je sada na optuženičkoj klupi.