Foto: AP/Armin Durgut
Tri decenije je bilo potrebno da se u BiH usvoji Zakon o civilnim žrtvama rata na osnovu koga će žene koje su pretrpele silovanje tokom rata, kao i deca rođena iz čina ratnog silovanja, uživati određena prava
Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je u ponedeljak usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, prvi put će omogućiti da deca začeta silovanjem tokom rata imaju mogućnost izbora povoljnijeg prava u smislu lične invalidnine i mesečnih primanja, piše „Radio Slobodna Evropa“.
„Ovaj status priznaje se i osobi koja je tokom rata preživela seksualno zlostavljanje ili silovanje, kao i detetu koje je rođeno iz čina ratnog silovanja – dete posebne kategorije civilnih žrtava rata, nezavisno od ostvarenog statusa majke“, navodi se u izveštaju na sajtu Vlade.
Odluku su podržali predstavnici udruženja koja okupljaju decu rođenu iz čina ratnog silovanja jer su, kako navode, deca „prepoznata kao posebna, jednakopravna kategorija društva, te su im dodeljena prava koja im nisu bila dostupna od njihovog rođenja“.
„Neka nam ovaj zakon bude opomena da ne smemo kreirati društvo i sistem koji podržava ratne zločine, a zanemaruje žrtve. Moja deca i ja zaslužujemo život oplemenjen demokratskim vrednostima i vrednostima ljudskih prava,“ rekao je Alen Muhić iz Udruženja Zaboravljena deca rata.
U pripremi zakona su učestvovali zaposleni u Ministarstvu i predstavnici udruženja, što je „rezultat borbe koja je trajala skoro tri decenije“, rekao je ministar rada i socijalne politike Adnan Delić.
Kako objašnjava, Zakon predviđa mnoga poboljšanja u odnosu na ranije. Ukida se zabrana korišćenja ostvarenog prava ukoliko korisnik prava napusti BiH duže od tri meseca, što je raniji zakon predviđao.
Prema izveštajima međunarodnih aktera u BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine, procenjuje se da je silovano između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Vijesti
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policijski inspektori uz asistenciju službenih pasa danas su zabarikadirali prostorije studentske liste u Aranđelovcu, navodno u svrhu obezbeđenja, dok se očekuje dolazak predsednika Aleksandra Vučića
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Lomove tradicionalnih zajednica u periodima rata karakteriše opšti haos u kome je silovanje važno oružje. Masovna silovanja uticala su na odlučnije zalaganje UN-a u suzbijanju ove "muške" prakse
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Procene kažu da je tokom ratnih sukoba na Kosovu silovano oko 20.000 žena – Albanki, Srpkinja i Romkinja. Silovatelji se nisu baš uvek držali principa da napadaju samo "neprijateljske žene". Ipak, za kosovske Albanke iz seoskih krajeva to što su silovane u ratu je neprebrodiva sramota: kriju šta im se desilo ili bivaju izopštene
