Foto: AP/Armin Durgut
Tri decenije je bilo potrebno da se u BiH usvoji Zakon o civilnim žrtvama rata na osnovu koga će žene koje su pretrpele silovanje tokom rata, kao i deca rođena iz čina ratnog silovanja, uživati određena prava
Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je u ponedeljak usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, prvi put će omogućiti da deca začeta silovanjem tokom rata imaju mogućnost izbora povoljnijeg prava u smislu lične invalidnine i mesečnih primanja, piše „Radio Slobodna Evropa“.
„Ovaj status priznaje se i osobi koja je tokom rata preživela seksualno zlostavljanje ili silovanje, kao i detetu koje je rođeno iz čina ratnog silovanja – dete posebne kategorije civilnih žrtava rata, nezavisno od ostvarenog statusa majke“, navodi se u izveštaju na sajtu Vlade.
Odluku su podržali predstavnici udruženja koja okupljaju decu rođenu iz čina ratnog silovanja jer su, kako navode, deca „prepoznata kao posebna, jednakopravna kategorija društva, te su im dodeljena prava koja im nisu bila dostupna od njihovog rođenja“.
„Neka nam ovaj zakon bude opomena da ne smemo kreirati društvo i sistem koji podržava ratne zločine, a zanemaruje žrtve. Moja deca i ja zaslužujemo život oplemenjen demokratskim vrednostima i vrednostima ljudskih prava,“ rekao je Alen Muhić iz Udruženja Zaboravljena deca rata.
U pripremi zakona su učestvovali zaposleni u Ministarstvu i predstavnici udruženja, što je „rezultat borbe koja je trajala skoro tri decenije“, rekao je ministar rada i socijalne politike Adnan Delić.
Kako objašnjava, Zakon predviđa mnoga poboljšanja u odnosu na ranije. Ukida se zabrana korišćenja ostvarenog prava ukoliko korisnik prava napusti BiH duže od tri meseca, što je raniji zakon predviđao.
Prema izveštajima međunarodnih aktera u BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine, procenjuje se da je silovano između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Vijesti
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Lomove tradicionalnih zajednica u periodima rata karakteriše opšti haos u kome je silovanje važno oružje. Masovna silovanja uticala su na odlučnije zalaganje UN-a u suzbijanju ove "muške" prakse
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Procene kažu da je tokom ratnih sukoba na Kosovu silovano oko 20.000 žena – Albanki, Srpkinja i Romkinja. Silovatelji se nisu baš uvek držali principa da napadaju samo "neprijateljske žene". Ipak, za kosovske Albanke iz seoskih krajeva to što su silovane u ratu je neprebrodiva sramota: kriju šta im se desilo ili bivaju izopštene
