Foto: AP/Armin Durgut
Tri decenije je bilo potrebno da se u BiH usvoji Zakon o civilnim žrtvama rata na osnovu koga će žene koje su pretrpele silovanje tokom rata, kao i deca rođena iz čina ratnog silovanja, uživati određena prava
Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je u ponedeljak usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, prvi put će omogućiti da deca začeta silovanjem tokom rata imaju mogućnost izbora povoljnijeg prava u smislu lične invalidnine i mesečnih primanja, piše „Radio Slobodna Evropa“.
„Ovaj status priznaje se i osobi koja je tokom rata preživela seksualno zlostavljanje ili silovanje, kao i detetu koje je rođeno iz čina ratnog silovanja – dete posebne kategorije civilnih žrtava rata, nezavisno od ostvarenog statusa majke“, navodi se u izveštaju na sajtu Vlade.
Odluku su podržali predstavnici udruženja koja okupljaju decu rođenu iz čina ratnog silovanja jer su, kako navode, deca „prepoznata kao posebna, jednakopravna kategorija društva, te su im dodeljena prava koja im nisu bila dostupna od njihovog rođenja“.
„Neka nam ovaj zakon bude opomena da ne smemo kreirati društvo i sistem koji podržava ratne zločine, a zanemaruje žrtve. Moja deca i ja zaslužujemo život oplemenjen demokratskim vrednostima i vrednostima ljudskih prava,“ rekao je Alen Muhić iz Udruženja Zaboravljena deca rata.
U pripremi zakona su učestvovali zaposleni u Ministarstvu i predstavnici udruženja, što je „rezultat borbe koja je trajala skoro tri decenije“, rekao je ministar rada i socijalne politike Adnan Delić.
Kako objašnjava, Zakon predviđa mnoga poboljšanja u odnosu na ranije. Ukida se zabrana korišćenja ostvarenog prava ukoliko korisnik prava napusti BiH duže od tri meseca, što je raniji zakon predviđao.
Prema izveštajima međunarodnih aktera u BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine, procenjuje se da je silovano između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Vijesti
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Lomove tradicionalnih zajednica u periodima rata karakteriše opšti haos u kome je silovanje važno oružje. Masovna silovanja uticala su na odlučnije zalaganje UN-a u suzbijanju ove "muške" prakse
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Procene kažu da je tokom ratnih sukoba na Kosovu silovano oko 20.000 žena – Albanki, Srpkinja i Romkinja. Silovatelji se nisu baš uvek držali principa da napadaju samo "neprijateljske žene". Ipak, za kosovske Albanke iz seoskih krajeva to što su silovane u ratu je neprebrodiva sramota: kriju šta im se desilo ili bivaju izopštene
