Sukobi koji su prethodnih dana izbili na severu Kosova odjeknuli su širom Evrope.
Vodeći mediji govorili su o protestima koji su, kako redom naglašavaju „mogli da se predvide“, a pojedini listovi poput Noje Cirher Cajtunga ističu da „igra Aljbina Kurtija nosi rizike“.
Novinarka bečkog Standarda Adelhaid Velfl tvrdi da je izbijanje nasilja srpskih aktivista protiv snaga bezbednosti NATO-a na Kosovu nešto što jako pogoduje predsedniku Aleksandru Vučiću kako bi skrenuo pažnju javnosti sa činjenice da desetine hiljada ljudi u Srbiji svake nedelje šetaju i pozivaju na njegovu ostavku, prenosi Dojče vele.
Standard: Vučić ume da eksploatiše Zapad
„Optužuju ga za autokratsku politiku, agitaciju u njegovim medijima i podsticanje njegovih pristalica iz sveta organizovanog kriminala na klimu nasilja“, ocenjuje u svom komentaru Adelhaid Velfl.
Ona dodaje da „i kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da profitira od situacije, pokazujući mišiće koje sam nema – jer bezbednost Kosova u potpunosti zavisi od zaštite NATO i SAD. Ali, u ponedeljak se verovatno najviše obradovao Kremlj, kada su svet obišle slike kako srpski nacionalisti na smrt prebijaju vojnike NATO, pogotovo zato što su ti desničarski ekstremisti pre toga napisali na vozilima NATO napisali slovo ’Z’, simbol ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine”.
Novinarka Standarda dodaje i da “Vučić ume da eksploatiše Zapad, jer u svakom trenutku može da zapreti nasiljem na Kosovu.
“Zato ga EU, uz pomoć njegovog prijatelja Viktora Orbana u Mađarskoj, umiruje sa mnogo novca i prijateljskim rečima, po balkanskom motu: ’Nahrani najpre najjačeg psa u čoporu, jer to garantuje da će on da kontroliše ostale’“, piše novinarka Velfl, i ujedno ocenjuje da je ta „politika smirivanja“ do sada bila „potpuno neuspešna“.
„Pod maskom procesa proširenja Evropske unije na Balkan, koji je u stvarnosti već godinama mrtav, SAD i EU nastavljaju da se samoobmanjuju. Oni strahuju da bi Moskva umesto Vučića na čelo države mogla da postavi mnogo radikalnijeg šefa tajne službe Aleksandra Vulina, ili da bi rat ponovo izbio ako bi Srbija, kao devedesetih godina, pokušala da povuče nove granice na osnovu etničkih kriterijuma. Zato se i dalje oslanjaju na Vučića“, piše u komentaru Standarda.
Autorka na kraju zaključuje kako “cela Evropa mora da plati cenu za ovaj pristup bez strategije, jer bezbednosna pretnja nastavlja da raste kako raste uticaj Kremlja“.
Zidojče cajtung: Koliko su novi gradonačelnici zaista legitimni?
Slično smatraju i u nemačkom Zidojče cajtungu jer sada o masovnim protestima u Beogradu retko ko govori.
“Istina je, da premijer Kosova Aljbin Kurti nije insistirao na tome da novi gradonačelnici – etnički Albanci – u sredinama naseljenim uglavnom srpskim stanovništvom budu u pratnji naoružane policije sprovedeni do njihovih službenih kancelarija, do bitke sa šok-bombama i suzavcem verovatno ne bi ni došlo. A i postavlja se pitanje koliko su ti gradonačelnici zaista legitimni, jer je na izbore izašlo manje od četiri odsto birača s pravom glasa. Ali može se postaviti i suprotno pitanje: nisu li Srbi na Kosovu izazvali ovu situaciju bojkotom izbora uz podršku Beograda?“, piše Tobijas Cik.
Novinar iz Minhena naglašava da “Evropska unija i SAD, od kada je Rusija napala Ukrajinu, bore da spreče još jednu veliku krizu na Zapadnom Balkanu. I njihov očaj je ove nedelje očigledno ponovo narastao. Iz razumljivog nepoverenja, Priština nema interesa da Srbima čak ni delimično prepusti kontrolu nad severom Kosova. A Beograd ne želi da čak ni delimično ustupi suverenitet Kosovarima. Računica iza napora zapadnog posredovanja da ubedi obe strane na jednake ustupke očigledno ne funkcioniše“, zaključuje Zidojče cajtung.
Noje Cirher cajtung: Vučić ima moć i medije da na kraju „isporuči“ Kosovo
Autor teksta u švajcarskom Noje Cirher cajtungu Andreas Ernst pita se javno zašto Kurti pokušava da spase svog protivnika?
“Iz istog razloga zbog kojeg i kvinta štedi Aleksandra Vučića oštrih kritika. Priština, Brisel i Vašington veruju da će upravo ovaj predsednik Srbije na kraju ’isporučiti’ Kosovo. On ima moć, medije i dovoljno je makijavelistički nastrojen da konačno učini odlučujući korak koji će dovesti do priznanja nezavisnog Kosova.“
S druge strane, dodaje autor, „ukoliko bi opozicija u dogledno vreme došla na vlast, prvo bi morala da dokažu svoje patriotsko raspoloženje. A to se u Beogradu radi tako što se zauzima tvrd stav kada je reč o Kosovu. Kurti više voli da se oslanja na proverenog protivnika Vučića – i malo mu pomaže.“
Andreas Ernst dodaje da Kurtijeva igra nosi rizike.
“Od devedesetih godina, Kosovari su uvek veoma pazili da ne pokvare odnose sa zapadnim pomagačima kojima duguju svoju državu. Gotovo slepo prijateljstvo s Amerikom sastavni je deo kosovskog nacionalnog interesa. Jedini koji se ikada tome suprotstavio je Kurti. Sa svojim narodnim pokretom, on se od ranih 2000-ih bori protiv ’neokolonijalnog protektorata’ Zapada i zalaže se za istinsko nacionalno oslobođenje. Na to se sada nadovezuje kao premijer, kada ljubazno, ali odlučno od ambasadora Kvinte traži da mu se skinu sa grbače”, napisao je Ernst.
Tagescajtung: Pogrešna strategija Zapada
Berlinski Tagescajtung izašao je sa stavom kako “aktuelni sukob na Kosovu, ali i u Bosni, pokazuje koliko je debata o Balkanu postala površna, koliko malo kritika dolazi od strane diplomata i političara koji se ponovo bave Balkanom, a koji nisu naučili lekcije iz istorije.
“Oni ne shvataju da je politika popuštanja, pogrešna strategija za obuzdavanje nacionalističkih i autokratskih sistema. Američke i evropske diplomate bore se za naklonost aktuelnog predsednika Srbije i bivšeg šefa propagande Miloševićevog režima Aleksandra Vučića, i nastoje da spreče njegovu koaliciju s Vladimirom Putinom. Popušta se pred iluzijom da je političkim i finansijskim sredstvima moguće promeniti njegov kurs. Vučić se, međutim, neće predomisliti zbog toga što mu laska par zapadnih diplomata koji su zaboravili istoriju. Lakše je vršiti pritisak na nenacionalističku vlast u Prištini, koja ozbiljno teži mirnoj budućnosti“, zaključuje Tagescajtung.
I.Đ./DW/Standard/NZZ/Suddeutsche zeitung/taz.de
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
