Foto: Luisella Planeta Love Peace/Pixabay
Većina lekova kojih nema u nemačkim apotekama imaju licencu nemačkih farmaceutskih kompanija. Proizvode se, međutim, uglavnom u aziji, a prekomorska trgovina je zbog raznih lokdaunova prepolovljena. Zbog toga je čitava Nemačka ogrezla u kašlju i kijanju
Mnogi nemački roditelji očajno pišu na društvenim mrežama ili javljaju medijima da su im se deca razbolela, a lekova nema, i to onih najosnovnijh. Žale se i apotekari da svaki čas moraju da se pravdaju: „Tog i tog leka nema i ne znamo kada ćemo ga dobiti.“
Objavljen je spisak sa 51 lekom i 71 aktivnih sastojaka za farmaceutske proizvode koji u Nemačkoj trenutno ne mogu da se nabave. Nema paracetamola i ibuprofena, pogotovo u vidu sirupa za mlađu decu, nema bitnih onkoloških lekova kao što su tamofiksen i foliniska kiselina, nema ni nekih oblika insulina. Nestašica lekova najžešće pogađa upravo ljude sa najčešćim bolestima.
Gotovo svi ti lekovi su izvorno nemački, rade se po licenci nemačkih farmaceutskih kompanija, ali je njihova proizvodnja odavno prebačena u azijske zemlje, najviše u Kinu, zbog daleko fetinije proizvodnje. Razlog tome je što su cene za mnoge lekove u Nemačkoj propisane, pa bi domaća proizvodnja donosila gubitke. Međutim, prekomorska trgovina je zbog pandemije gotovo prepolovljena, pa zbog lokdauna, na primer, samo pred lukom Šangaj 3 odsto svetskog kontejnerskog kapaciteta na brodovima čeka na utovar.
Buvlja pijaca za lekove
Potpredsednik vlade i ministar privrede Robert Habek zbog toga je izrazio bojazan za razvoj svetske trgovine 2023. godine. Predsednik Lekarske komore Nemačke dr Klaus Rajnhart predložio je stvaranje posebne „buvlje pijace“ za lekove, jer mnogi građani imaju viškove lekova, pa bi tako mogli da ih prodaju. „Ne mari ni ako im je rok istekao za nekoliko meseci“, kaže dr Rajnhart.
Naravno da se tome oštro usprotivio predsednik Nemačke apotekarske komore Tomas Benkert. Upozorio je da zakon zabranjuje prodaju lekova izvan državnog sistema i da za to preti kazna do 10 godina zatvora.
Po lekove u Holandiju
U Holandiji se osnovni lekovi za koje nije potreban recept kao što su paracetamol, ibuprofen, kapljice za nos ili sirup za kašalj na biljnoj bazi, slično kao u Americi prodaju i u samoposlugama. Sada mnogi Nemci koji žive blizu granice u Holandiji kupuju velike količine lekova i po znatno višoj ceni ih u Nemačkoj nude na ulici ili na buvljim pijacama.
„Nekada smo na ulici prodavali kokain, sada ćemo više zarađivati na sirupu za decu nurofe…“, napisao jeneko na Tviteru.
Bavarski ministar zdravlja Klaus Holec predložio je da apotekari sami, kao nekada, na osnovu lekarskih recepata prave lekove za influencu, jer „nisu bakalini, učili su na fakultetu kako se to radi“.
Ministar zdravlja Karl Lauterbah, koga mnogi okrivljuju za ovu akutnu nestašicu lekova, predložiće zakonske mere koje treba da reše sramotnu situaciju. Pre svega Vlada bi domaćoj farmaceutskoj industriji trebalo da ponudi ugovore za otkup velike količine ekova kao što je to uradila za vakcine za kovid. Trebalo bi korigovati i cenu lekova, razlika u ceni bi se pokrila iz budžeta da ne padne na štetu siromašnijih slojeva stanovništva, kao i da zdravstena osiguranja besplatno neke lekove izdaju na recept. Naravno, izrada zakona, njegovo usaglašavanje pre svega za Ministarstvom finansija, potrajaće više od pola godine, epidemija gripa će dotle proći, a dotle će čitava Nemačka kašljati i kijati.
J.H./Ärzte Zeitung/Wirtschaftswoche/ARD/Tagesspiegel/Bild
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
