Nemački ustav (Osnovni zakon) jasno kaže: „Pravo glasa ima svako ko je navršio 18 godina.“
Vladajuće stranke Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali su u koalicionom sporazumu napisale: „Snizićemo starosnu granicu za aktivno glasanje za izbore za Evropski parlament na 16 godina.
Na predstojećim izborima za Evropski parlament u junu 2024. pravo glasa prvi put će imati i 16-godišnji Nemci. Stranke na vlasti su to svojom većinom odlučile u novembru 2022.
Međutim, za izmenu ustava i davanje prava glasa Nemcima sa navršenih 16 godina na izborima za Bundestag – potrebna je dvotrećinska većina u oba doma parlamenta Bundestagu i Bundesratu.
Šanse da to prođe su male ili nikakve, jer se tome protive konzervativni Demohrišćani i desničarska Alternativa za Nemačku.
Dvotrećinska većina iznosi 491 glas, a vladajuća koalicija ima samo 416. Ako se tu dodaju i glasovi Levice koja ima 39 glasova, to je ukupno 455.
Ta podela je politički očekivana, osim donekle kod Socijaldemokrata. Naime, na prošlim izborima, Zeleni, Liberali i Levica prošli su kod mladih daleko bolje nego u opštoj populaciji.
Demohrišćani i Alternativa za Nemačku prošli su daleko lošije. Prvi najbolje stoje kod najstarijih birača, a drugi kod onih srednjih godina.
Od 16 saveznih pokrajina u Nemačkoj, u jedanaest od njih 16-godišnjaci imaju pravo glasa na lokalnim izborima – iako još ne mogu sami da se kandiduju. U šest saveznih pokrajina mogu da glasaju i na izborima za pokrajinski parlament.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja (INSA) 62 odsto ispitanika odbacuje ili ima tendenciju da odbaci ideju da mladi već sa 16 godina mogu da glasaju za Bundestag. Ali skepticizam se smanjuje: u sličnom istraživanju pre sedam godina ideji se protivilo četiri petine građana.
Stručnjaci računaju da bi snižavanje granice na 16 godina značilo pravo glasa za još oko 1,5 miliona Nemaca.
Samo nekoliko zemalja u svetu dozvoljava tako mladim ljudima da izađu na birališta. Kada je reč o Evropi, samo na Malti, u Grčkoj i Austriji mladi sa 16 ili 17 godina imaju pravo glasa na opštim izborima.
Nemačko udruženje za zaštitu dece i Nemački dečiji fond su još radikalniji u svojim zahtevima: oni žele pravo glasa već sa 14 godina.
Ansgar Heveling, pravni stručnjak poslaničke grupe Demohrišćana u Bundestagu, za DW kaže da je kontradiktorno „ako, s jedne strane, dozvoljavate mladim ljudima da tek sa 18 godina potpisuju ugovore i budu odgovorni po građanskom zakonu, a s druge strane spuštate starosnu granicu za glasanje“.
Sa 16 godina mnogi mladi ne znaju ni profesiju kojom žele da se bave ili šta žele da studiraju, kažu još konzervativci. Ne smeju da kupuju žestoka pića, ne smeju da budu u klubovima posle ponoći, a kod odluka o glasanju – utiču roditelji.
Johanes Fogel se skoro dve decenije bori da se starosna granica za glasanje spusti na 16 godina. Ovaj 41-godišnjak je bio šef omladinske organizacije FDP, a sada je potpredsednik te male stranke na vlasti.
Oni koji se izjašnjavaju protiv biračkog uzrasta od 16 godina morali bi „posebno dobro da opravdaju ako ne žele da daju ovo pravo nekom građaninu“, rekao je Fogel za DW.
Međugeneracijska pravda je takođe argument za rano glasanje u doba starenja društva: „Naravno da bi bilo dobro kada bi perspektive budućih generacija bile više uključene u politiku.“
I.Đ./Deutsche welle
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
