Foto: Pixabay/andibreit
Na predstojećim izborima za Evropski parlament u junu 2024. pravo glasa prvi put će imati i 16-godišnji Nemci, međutim, za izmenu ustava i davanje prava glasa Nemcima sa navršenih 16 godina na izborima za Bundestag – potrebna je dvotrećinska većina u oba doma parlamenta, Bundestagu i Bundesratu
Nemački ustav (Osnovni zakon) jasno kaže: „Pravo glasa ima svako ko je navršio 18 godina.“
Vladajuće stranke Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali su u koalicionom sporazumu napisale: „Snizićemo starosnu granicu za aktivno glasanje za izbore za Evropski parlament na 16 godina.
Na predstojećim izborima za Evropski parlament u junu 2024. pravo glasa prvi put će imati i 16-godišnji Nemci. Stranke na vlasti su to svojom većinom odlučile u novembru 2022.
Međutim, za izmenu ustava i davanje prava glasa Nemcima sa navršenih 16 godina na izborima za Bundestag – potrebna je dvotrećinska većina u oba doma parlamenta Bundestagu i Bundesratu.
Šanse da to prođe su male ili nikakve, jer se tome protive konzervativni Demohrišćani i desničarska Alternativa za Nemačku.
Dvotrećinska većina iznosi 491 glas, a vladajuća koalicija ima samo 416. Ako se tu dodaju i glasovi Levice koja ima 39 glasova, to je ukupno 455.
Ta podela je politički očekivana, osim donekle kod Socijaldemokrata. Naime, na prošlim izborima, Zeleni, Liberali i Levica prošli su kod mladih daleko bolje nego u opštoj populaciji.
Demohrišćani i Alternativa za Nemačku prošli su daleko lošije. Prvi najbolje stoje kod najstarijih birača, a drugi kod onih srednjih godina.
Od 16 saveznih pokrajina u Nemačkoj, u jedanaest od njih 16-godišnjaci imaju pravo glasa na lokalnim izborima – iako još ne mogu sami da se kandiduju. U šest saveznih pokrajina mogu da glasaju i na izborima za pokrajinski parlament.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja (INSA) 62 odsto ispitanika odbacuje ili ima tendenciju da odbaci ideju da mladi već sa 16 godina mogu da glasaju za Bundestag. Ali skepticizam se smanjuje: u sličnom istraživanju pre sedam godina ideji se protivilo četiri petine građana.
Stručnjaci računaju da bi snižavanje granice na 16 godina značilo pravo glasa za još oko 1,5 miliona Nemaca.
Samo nekoliko zemalja u svetu dozvoljava tako mladim ljudima da izađu na birališta. Kada je reč o Evropi, samo na Malti, u Grčkoj i Austriji mladi sa 16 ili 17 godina imaju pravo glasa na opštim izborima.
Nemačko udruženje za zaštitu dece i Nemački dečiji fond su još radikalniji u svojim zahtevima: oni žele pravo glasa već sa 14 godina.
Ansgar Heveling, pravni stručnjak poslaničke grupe Demohrišćana u Bundestagu, za DW kaže da je kontradiktorno „ako, s jedne strane, dozvoljavate mladim ljudima da tek sa 18 godina potpisuju ugovore i budu odgovorni po građanskom zakonu, a s druge strane spuštate starosnu granicu za glasanje“.
Sa 16 godina mnogi mladi ne znaju ni profesiju kojom žele da se bave ili šta žele da studiraju, kažu još konzervativci. Ne smeju da kupuju žestoka pića, ne smeju da budu u klubovima posle ponoći, a kod odluka o glasanju – utiču roditelji.
Johanes Fogel se skoro dve decenije bori da se starosna granica za glasanje spusti na 16 godina. Ovaj 41-godišnjak je bio šef omladinske organizacije FDP, a sada je potpredsednik te male stranke na vlasti.
Oni koji se izjašnjavaju protiv biračkog uzrasta od 16 godina morali bi „posebno dobro da opravdaju ako ne žele da daju ovo pravo nekom građaninu“, rekao je Fogel za DW.
Međugeneracijska pravda je takođe argument za rano glasanje u doba starenja društva: „Naravno da bi bilo dobro kada bi perspektive budućih generacija bile više uključene u politiku.“
I.Đ./Deutsche welle
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Meni na mitinge i skupove ne mora da dođe niko ko ne želi“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tvrdi da zaposleni u javnom sektoru nisu pod pritiskom da prisustvuju mitingu SNS 21. marta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija kupila kineske CM-400 rakete dometa preko 400 kilometara. Srpska vojska tako raspolaže raketnim sistemom kakav je u Evropi, ako se izuzme Rusija, jedinstven
Nadam da doprinosim podizanju svesti, zato što izjava da su svi Hrvati ustaše doprinosi da se bolje sagleda kakav je položaj Srba u Hrvatskoj, kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić
Premijer Đuro Macut je po ulasku u politiku gotovo udvostručio vrednost svoje imovine koja je sada vredna oko dva i po miliona evra, otkriva KRIK
Tužilac Miodrag Marković krši zakon jer advokatici oštećenih studenata ne dozvoljava uvid u spise predmeta, kaže za „Vreme“ docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Jovana Karaulić
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
