Nekad se dizala vojska, sad se peku palačinke: Zašto vlast ćuti o ukidanju države na severu Kosova?

Na severu Kosova poslednjom akcijom prištinskih vlasti ugašene su skoro sve institucije Srbije.

Kosovska policija je sa tih institucija vrlo brzo poskidala srpske oznake i zamenila ih kosovskim, Srbi strahuju šta bi moglo da bude sledeće, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i državni vrh potpuno neuobičajeno, i za njihov manir potpuno pitomo, sve to posmatraju i ne reaguju.

Ranije bi, zbog sličnih akcija prištinskih vlasti, u najmanju ruku počela medijska ofanziva na televizijama pod Vučićevom kontrolom, „vrhovni komandant“ bi, ako pomisli da to nije dovoljno za očuvanje njegovog rejtinga, podigao nivo borbene gotovosti i u vazduh podigao čelična krila naše armije, a sada toj istoj vojsci peče palačinke dok gostuje u kasarni u Loznici.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Tri faktora

Šta su mogući razlozi tako pomirljivog ponašanja Vučića za „Vreme“ objašnjava Helena Ivanov iz Analitičkog društva „Henri Džekson“, transatlantskog istraživačkog centra za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Ona kaže da su za takvu reakcija ili nedostatak reakcije državnog vrha u suštini važna tri faktora.

„Pre svega, vlast čeka da vidi kako će se situacija dalje razvijati, jer Evropska unija i zapadni partneri ne tolerišu jednostrane poteze ili bilo kakvu eskalaciju situacije, i državni vrh se nada da će sa Zapada doći neki odgovor prema Kosovu s obzirom na seriju jednostranih poteza koje je Kosovo napravilo poslednjih godina, a i na najave novih, kao što je otvaranje mosta na Ibru“, kaže Ivanov.

Ona dodaje da državni vrh Srbije, pored tog nadanja, istovremeno ne želi da eskalira situaciju ili da povlači jednostrane poteze, jer bi to zapadni partneri osudili.

„Drugi razlog je što se polako približava godišnjica Banjske, što je bio događaj koji je veoma loše uticao na poziciju Srbije u odnosu na zapadne partnere i na poziciju Srbije u procesu pregovora o normalizaciji. Bilo kakva eskalacija situacije koju bi izazvao državni vrh Srbije u ovom trenutku bi dosta bila interpretirana i u kontekstu događaja u Banjskoj, s obzirom na blizinu godišnjice“, kaže Ivanov.

Konačno, kao treći faktor koji utiče na odsustvo reakcije državnog vrha, ona navodi veliki fokus na unutrašnje probleme.

„Sukob u vezi sa kopanjem litijuma zahteva veliku pažnju državnog vrha. Prva dva faktora, koji su ključni, uz ovaj treći, su način na koji možemo da sagledamo trenutno stanje stvari“, kaže Ivanov.

Upitana da li, u vezi sa prvim faktorom, državni vrh zaista ima razloga i prava da se nada da će Zapad reagovati na poteze Prištine, Ivanov kaže da dosadašnja istorija ne daje mnogo razloga za nadu.

„Evropska unija i zapadni partneri su do sada veoma slabo reagovali na jednostrane poteze koje je povlačila Priština i uglavnom su se zasnivale na nekim izjavama i tvitovima. Poslednji put smo imali neke mere koje su uvedene, ali one očigledno nisu bile dovoljno jake da zaustave Kurtijevu vladu da povlači jednostrane poteze“, kaže Ivanov.

Ona ocenjuje da se više radi o ceni koju bi Srbija platila da na bilo koji način eskalira situaciju.

„Državni vrh trenutno misli da je bolje da ne uradi mnogo, i da se nada da će Zapad nešto uraditi, iako nema mnogo razloga da se tome nada, nego da eksalira situaciju, pa da na kraju ispadne da je Srbija eskalirala situaciju, što bi, s obzirom na blizinu godišnjice događaja u Banjskoj, dodatno zakomplikovalo poziciju Srbije. Državni vrh se ne nalazi u preterano zahvalnoj situaciji s obzirom na trenutnu reakciju međunarodne zajednice prema Kurtijevoj vlasti i jednostranim potezima koje je ona povukla“, ocenjuje Ivanov.

Bjeloš: „Stiče se utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije“

Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Vreme“ da na je osnovu izostanka reakcije „stiče utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije, nego su to druge stvari, kao što je litijum ili izvoz oružja“.

Ona podseća da je najavljeno da će uskoro u posetu Srbiji doći predsednik Izraela Isak Hercog.

Govoreći o litijumu, ona ističe da o tome ne postoji dijalog, „niti je on moguć u društvu u kome se pripadnici civilnog društa i desetina građana Srbije privodi i hapsi arbitrarno, i nadzire“.

Gaćeša: Srbi na Kosovu su ostavljeni

O tome kako žive Srbi na Kosovu za Novi Standard piše novinarka Janja Gaćeša iz Gračanice.

„Samo mi znamo koliko je težak krst kada si prinuđen da ćutiš, trpiš, da se povinuješ svemu čemu se duboko u sebi protiviš, samo da bi opstao na svom ognjištu i kada za sve to vreme jasnih instrukcija od zvaničnog Beograda nema. Političari su se za ovih 15 godina menjali, politika je, nažalost, ista. Srbi na Kosovu i Metohiji, južno i severno, ostavljeni su“, piše Gaćeša.

Vučić „veoma tužan i nesrećan“

Vučić je povodom poslednjih događaja na Kosovu rekao da je „veoma sam tužan i nesrećan zato što vidim da neko ne želi mir“, i da „ne želi da mu pruža šansu da učestvuje u progonu i pogromu našeg stanovništva“.

„Pokušavaju da ugase sve drugo. Ne sumnjam da će probati sve, ali sam siguran da neće uspeti“, poručio je Vučić i dodao bi „koliko sutra otišao na Kosovo, ali da mu to ne dozvoljavaju Priština i međunarodna zajednica“.

Makronova čestitka

Poslednji put borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je u maju 2023. godine kada je, izemđu ostalog, Kosovska policija uz suzavac i šok bombe ušla u zgradu opštine Zvečan. Tada je Vučić naredio hitan pokret prema administrativnoj liniji sa Kosovom.

Tadašnji ministar odbrane, a sadašnji premijer Miloš Vučević je izjavio tim povodom da dešavanja na severu Kosova, „gde prištinska vlast preuzima zgrade lokalnih samouprava, nisu igra, nego tu ugrožava bezbednost svih u regionu“.

Vučević je tada naglasio da će Vojska Srbije „apsolutno ispuniti naredbu Vučića i braniti suverenitet Srbije i pravo na život svih njenih građana“.

Tokom nedavne posete Beogradu predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je da se zalaže za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Istakao je da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine sastavni deo približavanju Evropskoj uniji, i da to pitanje neće biti rešeno bez kompromisa obe strane.

„Čestitam srpskim organima na odlukama od kraja prošle godine što je omogućilo sprovođenje sporazuma iz Ohrida. Rekli smo da smo zabrinuti u vezi sa nedavnim jednostranim potezima Kosova i oni nisu dobar znak. Pratićemo pažljivo i posvećeni smo formiranju ZSO“, naveo je tada Makron.